Ovaj put vam skrećemo pažnju na nešto vrlo posebno i vrijedno u Düsseldorfu. Njemačka premijera baleta pod nazivom "Poljubac za cijeli svijet" (A kiss for the World) za koji je muziku napisala Aleksandra Vrebalov, vrhunska kompozitorka koja živi negdje između Amerike i Novog Sada gdje predaje na Akademiji umetnosti. Dobitnica je brojnih nagrada, među njima i prestižog Grewemeyer Awarda u 2024. godini. Radi se o jednom od najvećih mogućih priznanja kada je u pitanju muzička kompozicija. Dakle, veliko i poznato ime u koncertnim dvoranama širom svijeta.
Razgovoram sa sjajnom Aleksandra Vrebalov o tome kakvog smisla imaju muzika, balet i jedan poljubac u svijetu - koji kao da sve više gubi sluha za lijepe stvar. Nešto kasnije svraćamo do Beograda po najnovije novosti sa scene u Srbiji i slušamo dobru muziku.
Od Novog Sada preko San Franciska i Pariza do Düsseldorfa
Aleksandra Vrebalov je diplomirala kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i magistrirala u Beogradu i San Francisku. Radila je kao asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Danas živi i radi u Americi ostvarujući izvanredno uspešnu kompozitorsku i pedagošku karijeru. Njen muzički jezik polazi od postmoderne orijentacije sa povremenim korišćenjem modela iz folklora, pop i rok muzike, ponekad uključuje okretanje tonalnosti i svojstveno joj je jasno oblikovanje forme.
U opusu se izdvajaju Vremena za orkestar, Gudački kvartet br. 1 i br. 2, Elegija za N. N., Orbite za orkestar i dr. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za kompozitorski rad, između ostalih i dvostruki dobitnik Mokranjčeve nagrade: za 2009. godinu za kompoziciju Stanice za vokalne soliste, hor i orkestar i za 2011. godinu za operu Mileva koja je premijernoizvedena u okviru proslave 150 godina Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a bavi se kompleksnim životom i djelom Mileve Marić. Danas je naša gošća zbog premijere baleta čija muzika nosi njen potpis.
Premijera baleta "Poljubac za cijeli svijet" ovog vikenda ima premijeru u Njemačkoj operi na Rajni. Čestitke, recite nam malo više o čemu se točno radi?
Poljubac za ceo svet je baletski komad za koji je koreografiju uradila kanadska koreografkinja Dominique Dumais. Ona već dugi niz godina živi u Nemačkoj i radila je u raznim pozorišnim kućama. Ja sam je upoznala prije više od deset godina u Augsburgu. I vrlo je poznata na nemačkoj baletskoj sceni s njenim modernim koreografijama. Ona je riješila da to baletsko veče posveti ideji poljupca, ali i poljupca kao... Ne samo poljupca između dvoje ljudi, nego poljupca kao, recimo, u nekoj tački matematičkoj u kojoj se dešava spoj dva sveta. Gde ni jedan ni drugi svet ne ostaju isti kakvi su bili, nego čak moraju da naprave i fizički pokret jedno ka drugom, da se izviju da bi se do tog spoja desilo. Tako da u nekom smislu vrlo je lep koncept zato što ne govori samo o tom fizičkom romantičnom ili prijateljskom poljupcu nego govori u nekoj dubljoj simbolici - ono šta bi nama danas ustvari u svetu i trebalo. Da se malo jedni prema drugima iskrivimo, da se nagnemo jedni prema drugima kako bismo mogli da se na neki topao i prisan način bolje vidimo razumemo i dotaknemo.
Recite nam o kakvom svijetu se radi u kojem živimo?
Pa znate i sami što se oko nas dešava. Tu su ratovi neslaganja, jedna dosta velika doza, ne čak ni namernog nerazumevanja, nego ljudi su toliko zauzeti da ne stižu čak i ako žele, ne stižu vrlo često da se posvete ni sopstvenim osećanjima, a pogotovo osećanjima drugog. Naravno, mi svi u toj zauzetosti mnogo toga uspemo da postignemo i da ostvarimo neke ciljeve koje smo postavili, ali vrlo često naša duša ostane osiromašena u tome i naši odnosi s drugima zahlade i neki se čak često i pokvare. Svi smo to doživjeli. Tako da je ova naša predstava podsećanje i apel na to da se okrenemo drugome i tom nečemu najmekanijem i najlepšem i u drugima i u nama samima kako bi naši odnosi bili kao taj topli poljubac između prijatelja između, članova porodice i između ljubavnika.
A recite mi kako to zvuči? Šao je kompozitorska ideja? Čime ste se vodili kad ste pisali muziku?
Dominique Dumeis je poznata po tome što koristi vrlo eklektičan izbor muzike u njenim predstavama. Ja mislim da su one zbog toga i jako uspešne. Zato što retko kad uzme muziku samo jednu kompozitora. Ova predstava traje dva sata i u ta dva sata, trećina muzike je moja, a ostatak, odnosno skoro polovina muzike je moja, a ostatak su segmenti Beethovena, Mozarta, Barbera. Sve pesme su popularne koje su onako dosta tradicionalno folklorne. Tako da u toj šarolikosti pristupa muzici, ona vrlo lako dopire do gledalačke publike koja u svakom segmentu može da dobije neko novo iskustvo, čak i kroz taj muzički jezik.
O mom jeziku kada pričamo, tu je savremena muzika. Dominique je tražila uglavnom dela za velike ansamble. Neka od tih dela su već izvedena kao koncertni komadi. Znači bez koreografije, bez plesa bez ikakve scenske prateće atmosfere. Oni su ponekada dosta, onako, atonalno, glasni i predstavljaju tu buku i brzinu našeg ovog sveta kakvog sam ga malopre i opisala, ali istovremeno imaju i dosta nežnosti i melodičnosti i momenata tih zvučnih koji su vrlo intimni i nežni. Tako da je konkretno u mom radu kroz taj veliki kontrast solo lirskih momenata i ovih zaglušujućih moćnih momenata cijelog orkestra se gradi ta dinamika koja nas emotivno konstantno drži u nekom preispitivanju i uzbuđenju.
Kad smo već spomenuli Beethovena - kada sam se malo bolje upoznao s projektom Poljubac za cijeli svijet, asocijacija je bio upravo Beethoven i njegova Oda radosti. To je izravan citat, zar ne? Poljubac je za cijeli svijet je stih koji je Schiller napisao.
Tako je.
To je taj skriveni link?
Tako je, to je stih iz Schillerove Ode radosti koju imamo u Beethovenovoj Devetoj simfoniji. I naslov jednog od mojih orkestarskih komada je upravo taj samo jedan stih Poljubac za ceo svet. I onda je to Dominique uzela kao inicijalnu tačku iz koje kao zrno iz kojeg se razvija čitav komad itd. Divno ste ovo spomenuli. Hvala vam. Upravo to sve i to jest poruka ove predstave da smo svi isprepleteni i kroz te linije vremena, prošlost, sadašnjost, budućnost i da su svi isprepleteni, bez obzira gde živimo. Jer taj duh humanizma i ljudskosti, dok god je on tu, mi u stvari shvatamo da ako jedan od nas pati svi patimo.
Što nam je još rekla Aleksandra Vrebalov o odnosu koji ima prema vlastitim korjenima i identitetu, poslušajte u cijeloj epizodi podcasta u kojoj vas čekaju i novosti s muzičke scene Srbije.