Ovih dana dok još traje Europsko prvenstvo u nogometu u Njemačkoj, internetom kruže komentari ne samo o nogometu nego i o specifičnostima života u Njemačkoj. Jedna od njih je i ustrajanje na gotovinskom plaćanju u mnogim sektorima pa tako i u onim koji su okrenuti turistima i uslugama poput recimo ugostiteljstva.
Ostatak svijeta posebno su zabavljale avanture navijača koji su htjeli svoje pivo platiti karticom što u njemačkim gostionicama nije nešto što se samo po sebi podrazumijeva.
Postotak prometa koji se u Njemačkoj ostvaruje gotovinom je doduše posljednjih godina u stalnom padu i trenutno iznosi 51 posto. 2021. je još iznosio 58 posto. No time Njemačka unutar Europske unije još uvijek spada među zemlje s najvišim postotkom prometa u maloprodaji i uslugama koji su obavljeni gotovinskom transakcijom. U tom društvu se još nalaze i Austrija i Italija.
U isto vrijeme u skandinavskim zemljama je taj postotak osjetno niži tako da recimo u Norveškoj gotovinom plaća samo tri posto građana.
Osim kartice u Njemačkoj je sve popularnije i plaćanje mobitelom preko specijalne aplikacije. Kod mlađih potrošača, onih između 25 i 35 godina postotak onih koji plaćaju mobitelom je u stalnom rastu te sada iznosi 14 posto.
Ponašanje građana počelo se mijenjati tijekom pandemije koronavirusa kada se inzistiralo na bezkontaktnim plaćanjem. Otada je postotak prometa ostvarenog gotovinom počeo padati. No još uvijek je Njemačka zemlja gotovine.
Ali turiste u Njemačkoj iznenađuju i drugi aspekti novčanog poslovanja. Npr. ovdje se rijetko gdje prihvaćaju neke kartice, poput American Expressa koje su u ostatku svijeta pa tako i na jugoistoku Europe, vrlo popularne.
Građane u Njemačkoj osim toga već nekoliko mjeseci prate promjene u platnom prometu koje se odnose na vrste i nazive kartica, kako novčanih tako i kreditnih, o čemu u nastavku podcasta Cosmo bosanski/hrvatski/srpski razgovaram s kolegom Filipom Slavkovićem.
Kolega Filip Slavković je za jedan od Cosmo-vih podkasta početkom godine istraživao koliko se novčića i novčanica u Nemačkoj falsifikuje, pa mu je sada bilo logično da se pozabavi i platnim karticama.
Filipe, je li tačno da više ne važe one, ranije u prodavnicama omiljene, EC-karte?
Nenade, tačno je. Mada, i nije. EC je bila skraćenica najpre za Eurocheque pa onda, kada su čekovi ukinuti, za Electronic Cash odnosno elektronsku gotovinu i označavala je sistem za podizanje gotovine na automatima za novac nemačkih banaka. EC je stoga bio logo koji se mogao naći na odgovarajućim bankovnim karticama. Ali, taj logo je već ukinut pa je umesto njega uveden novi, Girocard. Žirokard označava, kao što mu i ime kaže, karticu kojom se obavljaju plaćanja sa tekućeg tj. žiro-računa. Taj sistem i dalje postoji ali funkcioniše samo u Nemačkoj jer je oduvek i bio lokalni.
Ali početkom godine su se pojavile informacije o promenama u funkcionisanju platnih kartica…
Tokom naredne tri godine postepeno se sprovode dve izmene koje su u nemački platni sistem ušle sa strane, jedna iz Sjedinjenih Država a druga na osnovu odluke parlamenta Evropske unije. Ono što se odnosi na prestanak važenja platnih kartica jeste zapravo odluka firme Mastercard da ukine sistem Maestro. Maestro je bio najrasprostranjeniji platni sistem preko kojeg je radio onaj sistem žiro- odnosno ranije EC-kartica. U suštini, američka kompanija Masterkard preko Maestra je bankama u Nemačkoj davala tehničku podršku za uključivanje ovih specifičnih nemačkih kartica u međunarodni platni sistem. Sličnu funkciju nudila je i druga američka globalno aktivna finansijska kompanija, Visa, ali je njen sistem, V-pay, bio mnogo manje rasprostranjen. Nedavno je Masterkard odlučio da mu se Maestro više ne isplati dok je Viza zadržala Vi-pej iako se za sada malo nemačkih banaka odličilo da pređe na taj Vizin sistem. U svakom slučaju, kod tih sistema mi smo sada u prelaznom periodu od dve-tri godine tokom kojih ovde važe sve pomenute opcije.
Kada kažeš "ovde", pod time podrazumevaš Nemačku?
Da. Sve vreme govorimo o platnim sistemima koji su većim delom specifični samo za Nemačku. Očekuje se da će od 2027. ovde i dalje postojati nacionalni sistem Girocard, koji će koristiti ili udruženja nemačkih štedionica ili onih zadružnih banaka sa društvenom odgovornošću, znači Sparkassen ili tzv. „Genossenschaftsbanken“. Sve ostale banke će verovatno preći na one debitne platne kartice koje se koriste i svugde drugde u Evropi ili Americi. Debit Card već sad standardno svojim mušterijama u Nemačkoj, kao osnovne platne kartice, izdaju inostrane banke i sve banke koje posluju isključivo preko interneta tj. koje nemaju otvorene filijale u nemačkim gradovima.
Šta je drugačije kod debitnih kartica u odnosu na žiro-karte?
U pitanju je drugačiji sistem preko kojeg funkcionišu ali to je više bitno za same banke. Za nas kao korisnike je osnovna razlika u tome što žiro-karta može da se koristi samo u Nemačkoj, što joj je s jedne strane mana. S druge strane, tradicionalni korisnici bankovnih usluga ovde imaju veće poverenje u domaći logo Girocard nego u nekakav američki ili internacionalni Debit.
Bruno Vukoja, izvršni direktor sektora platnog prometa Hrvatske narodne banke, govorio je za naš podcast o tome koliko vam je kreditnih kartica potrebno za odmor na Jadranu.
Gospodine Vukoja, Njemačka još nije zemlja kartica nego je zemlja gotovine. Kako je to stvar s Hrvatskom. Je li se u Hrvatskoj plaća više u kešu ili su kartice popularnije?
Zanimljivo, možemo reći da da je Republika Hrvatska još uvijek vrlo slična Njemačkoj. Znači, još uvijek je Hrvatska zemlja gotovine kada govorimo o broju transakcija u maloprodaji, s obzirom da gotovina predstavlja gotovo tri četvrtine svih maloprodajnih transakcija. Te podatke imamo iz našeg sustava fiskalizacije Ministarstva financija. S druge strane, kada govorimo o vrijednosti transakcija, gotovina i kartice su jednako zastupljeni. Pri tome, naravno, građani uvijek preferiraju platiti manje iznose gotovinom, dok veće iznose računa u Hrvatskoj u pravilu plaćaju karticama.
Moje iskustvo iz posjeta Hrvatskoj je da u samoposluživanju u zgradi bake dolaze kupovati kruh i mlijeko karticom, no možda je to iznimka. Postoji li neki limit za plaćanje karticom? Na primjer u Njemačkoj trgovine i ugostiteljski objekti u pravilu ne primaju karticu za iznose ispod 10 eura. Postoji li u Hrvatskoj tu neko pravilo?
U Hrvatskoj, ukoliko trgovac trgovac prihvaća karticu kao sredstvo plaćanja, tada ne postoji limit za plaćanje karticom. Znači, ako je kartica sredstvo kojim mogu podmiriti račun, nema nekakvog ograničenja u vidu limita kao takav limit koji postoji u Njemačkoj i koji ste spomenuli.
Znači, stare EC-kartice postale su najpre žiro-kartice i zadržale logo Maestro ali je to specifično nemačko rešenje izgubilo tehničku podršku Maestro-sistema i ostalo u opticaju kao nacionalni vid plaćanja karticama samo u Nemačkoj – dok za sve što plaćamo u inostranstvu moramo da koristimo debitne kartice, u principu ili Masterkard ili Visa. Je li to suština svih ovih promena?
Jeste. S tim što se praktično ništa ne menja u tome kako se svi ovi vidovi plaćanja odražavaju na naše finansijsko stanje. Kada plaćamo bilo kojom od ovih vrsta kartica, suma koju smo platili se odmah skida sa naših tekućih računa, ili istog dana ili u roku od par radnih dana, zavisi od banke.
Pomenuo si ranije da se ove godine uvode dve izmene u nemačkom platnom sistemu. To što je došlo iz SAD je bilo ovo o čemu smo upravo pričali. Šta je to što je odlučio Evropski parlament?
Parlament EU je pre pet meseci naložio bankama u čitavoj evro-zoni da omoguće momentalno prebacivanje novca sa jednog tekućeg računa na drugi prilikom svih uplata u okviru sistema SEPA, što je skraćenica za jedinstvenu oblast plaćanja evrom ili Single Euro Payments Area. Banke imaju maksimalno godinu i po dana da sprovedu ovu regulativu, neke odredbe treba da stupe na snagu već pre decembra ove godine. Time se zapravo kao obavezna, i uključena u osnovni cenovnik, uređuje usluga koju nemačke banke već sada nude kao „brzu uplatu“ iliti „Schnellüberweisung“ i za koju naplaćuju dodatne takse. Za obične uplate sada treba i do dva-tri radna dok ne budu proknjižene na tekući račun – ubuduće će morati da budu proknjižene u roku od deset minuta. Evropska unija tako želi da ojača prava potrošača ali i konkurentnost banaka spram platnih sistema koji posluju samo preko interneta ili su specijalizovani za dostave novca.
Tu misliš na aplikacije za pametne telefone kakve su PayPal ili Klarna?
Tako je, ali i na stare sisteme za slanje gotovine, recimo Western Union ili MoneyGram, koji su se tokom poslednjih godina takođe digitalizovali. A u konkurenciji su sada i usluge za plaćanje koje nude proizvođači operativnih sistema za smartfone, Google Pay i Apple Pay, uz pomoć kojih za kupovinu više nije potreban ni novčanik s karticama već su platne kartice takoreći u mobitelu.
Zašto ne bismo svi u stvari prešli na to prosto plaćanje telefonom ili pametnim ručnim satom?
Mnogi ljudi ne žele ili ne mogu da koriste pametne mobitele jer imaju ograničenja, jer su previše stari ili su premladi. Uz to, kod svih ovih onlajn-usluga plaćanja postoje, manja ili veća, otvorena pitanja zaštite ličnih podataka jer većina ovih sistemi dolaze iz SAD a ni jedan nije iz zone evra.
Zašto se onda ne bismo u potpunosti vratili tradicionalnom platnom sredstvu – gotovom novcu?
Plaćanje gotovinom ostaje najbezbednije kada je reč o zaštiti privatnosti ali nosi druge rizike, npr. falsifikovanje ili krađa. Nemačka je, uprkos svim promenama, i dalje jedna od evropskih zemalja u kojima je najviše rasprostranjeno plaćanje papirnim novčanicama i kovanicama. Zapravo, ovde i dalje ima mnogo lokala, pogotovu manjih prodavnica ili restorana, koji kao sredstvo plaćanja prihvataju samo gotovinu. To je u većini država u Evropskoj uniji danas nezamislivo jer u mnogim zemljama svaki kiosk ili kafić omogućava plaćanje karticom, i to ili onom debitnom ili kreditnom.
Kreditne kartice u nemačkom sistemu plaćanja nismo još pomenuli. Koliko su one prihvaćene?
Ni ovde onlajn-trgovine ne bi mogle da opstanu bez kreditnih kartica. Uglavnom se koriste već pomenuti Mastercard i Visa, baš kao i u običnim radnjama. Ipak, u klasičnoj prodaji, u robnim kućama ili hipermarketima, kreditnom karticom je, recimo, prošle godine, plaćeno manje od 15 procenata ukupnog obrta. Skoro 70 odsto zbira vrednosti kupovina u stacionarnim trgovinama plaćeno je žiro-kartama a sedam odsto onim, za Nemice i Nemce novijim, debitnim karticama. To se odnosi na sva plaćanja koja nisu bila u gotovini. U 2023. je, naime, u Nemačkoj prvi put više od 300 milijardi evra obrta u prodaji išlo preko nekog od sistema bezgotovinskog plaćanja. Keš je korišćen za nešto više od trećine kupo-prodajne sume a za dve trećine su korišćene ili kartice raznog vida ili, u osam procenata slučajeva, plaćanja na osnovu npr. fakture preko žiro-računa.
Ipak, kreditne kartice su jedine – osim lokalnih valuta – koje su svuda međunarodno prihvaćene.
To im je i najveća prednost. Svoju Viza ili Masterkard podjednako mogu da koriste i turisti iz Srbije u Nemačkoj i turistkinje iz Nemačke u Bosni i Hercegovini, o evro-zemljama poput Hrvatske ili Crne Gore da i ne govorimo. Dodatna prednost je što za plaćanje kreditnom karticom ne moram da imam određenu sumu na tekućem računu, jer mi se preko kartice, kao što joj i ime kaže, daje kredit čija visina pak zavisi od zarade koju mesečno ili godišnje imam. Udruženja za zaštitu potrošača s tim u vezi upozoravaju i na najveću manu kreditnih kartica: lako upadanje u dugove. Ukoliko se mesečni obračun kreditne kartice ne plati na vreme, pristižu visoke kaznene kamate. Korisnicima se nudi i odloženo otplaćivanje mesečnih obračuna kreditnih kartica što se onda pretvara u klasičan kredit ali sa vrlo visokim kamatama, na šta upozorava Centrala za zaštitu potrošača, Verbraucherzentrale.