Još dve sedmice ostalo je do Nove godine a sve koji žive u Nemačkoj s početkom 2024. očekuju brojne promene. Na snagu stupaju novi zakoni i pravila, zbog čega će mnogo šta poskupeti mada će za neke kategorije stanovništva biti i više novca. Filip Slavković je proučio najbitnije izmene.
Filipe, šta je to po tvom mišljenju najbitnije što nas sve očekuje već s početkom naredne godine?
Majo, to su – poskupljenja. Nemačka vlada je, doduše, uvele i mere koje bi trebalo da uvećaju kućni budžet, posebno najsiromašnijim domaćinstvima, ali će – generalno – sve opet poskupeti.
Zašto?
Od 1. januara se povećava cena emisije ugljendioksida a to znači da će poskupeti gorivo. Taj tzv. porez na CO2 kao mera za borbu protiv klimatskih promena odnosno ekološki porez uveden je 2021. i iznosio je 25 evra po toni ugljendioksida ispuštenoj u vazduh. Pošto se kod sagorevanja benzina i dizela za automobile ali i, recimo, kod grejanja na lož-ulje, u okolinu ispušta CO2, to je odmah bilo dovelo do poskupljenja goriva za automobile za oko 7-8 centi po litru. Zakonom je predviđeno da se ovaj porez na CO2 uvećava svake godine do 2025, kada bi trebalo da iznosi 55 evra po toni ugljendioksida. U 2023. nije bilo predviđenog povećanja, zbog energetske krize koja je počela 2022. godine. Zato se sada ovaj izdatak povećava više, pa u 2024. tona ugljendioksida košta 45 evra. Kada se to prenese na cene goriva: benzin će poskupeti za 4,3 a dizel za 4,7 centi.
A to onda, kao i kod svakog poskupljenja goriva za vozila, ne znači samo da će nam vožnja na posao biti skuplja nego će verovatno i mnogi proizvodi poskupeti jer im poskupljuje transport.
Tako je. I, naravno, za neke ljude će poskupeti i grejanje a onda posredno još mnogo šta drugo.
U vezi s grejanjem je bilo i drugih izmena o kojima se dugo raspravljalo pa evo stupaju na snagu.
Jeste. Na snagu stupa zakon o energiji u zgradama koji za cilj ima sprečavanje daljih klimatskih promena i postavlja nove zahteve pred vlasnike kuća i zgrada. Jedna od najbitnijih stavki ovog zakona je da se ograničava upotreba grejanja na lož-ulje i gas na samo još dve decenije. Od 2044. biće dozvoljeno grejanje samo obnovljivim izvorima energije, do tada stari kotlovi još mogu da se koriste. Svi novi grejni sistemi koji se ugrađuju od 2024. moraju da koriste najmanje 65 odsto obnovljivih izvora energije, u šta spadaju korišćenje energije sunca, bioloških ulja i bio-gasa ili drvenih peleta. U praksi to za mnoge vlasnike kuća, pre svega, znači da će morati da ugrađuju takozvane toplotne pumpe, koje se smatraju skupim, odnosno se greju na geo-termalnu energiju.
To insistiranje na ugradnji Wärmepumpe, kako se zovu na nemačkom, sredinom ove godine je bilo donelo mnoge kritike saveznoj vladi, uprkos objašnjenjima da su one ekološki najpovoljnije.
Ali je puno pohvala nemačka vlada bila dobila ranije, recimo za smanjivanje poreza na dodatu vrednost u gastronomiji. Kao mera za oživljavanje ugostiteljskog sektora, koji je dosta patio pod teretom mera borbe protiv pandemije korona-virusa u 2020. i 2021. godini, PDV na jela i pića poslužena u restoranima ili bistroima u Nemačkoj smanjen je sa standardnih 19 na povlašćenih 7 odsto. E, od januara se ova poreska stopa, na nemačkom zvana Mehrwertsteuer, vraća u svim kafanama i kafićima na 19 procenata. Ugostitelji su već najavili da će njihove usluge shodno tome poskupeti i to ne samo tačno za navedeni procenat nego da će novu cenu uvek zaokruživati.
A gde je onda to najavljivano povećanje porodičnog budžeta? Ko će i kako onda imati više para?
Najpre, menja se deo načina na koji se obračunavanju porezi na dohodak tako da se izbegava ono što se u Nemačkoj zove “hladna progresija”. To je situacija u kojoj se plate zaposlenima povećaju da bi se sustigao rast cena izazavan visokom inflacijom ali se zbog visokih poreskih stopa na viša primanja dešava da na kraju od plate koja je bruto bila veća stigne manje neto, na žiro-račun. To se sprečava podizanjem praga iznad kojeg uopšte počinje oporezovanje dohotka i taj prag od 1.1. iznosi 11.604 evra odnosno nepunih 700 evra više nego trenutno. Uz to, poreska stopa će u 2024. godini rasti blaže nego do sad, pa će najviši porez na dohodak važiti za mesečne bruto plate veće od 66.761 evra, što je za nepunih 4.000 evra više nego sada. Povećavaju se i pragovi plata iznad kojih se plaćaju maksimalna socijalna davanja tj. koji su namenjeni porodičnim izdacima za decu.
Već smo u ranijim podkastima najavili da će se povećati i sociajlne prinadležnosti ugroženima.
Tačno. Za najsiromašnije već je početkom 2023. umesto raznih vidova socijalne pomoći i pomoći za nezaposlene uveden jedinstveni tzv. novac za građane, Bürgergeld. Ta se pomoć sada uvećava sa 502 na 563 evra za odrasle osobe koje žive same, sa 451 na 506 evra za punoletna lica u braku tj. koja žive u zajednici, te za 40 do 50 evra po detetu u zavisnosti od dobi tako da će od rođenja do šest godina mesečna pomoć iznositi 357, između šest i 14 godina taj iznos je 390 evra a od 14. do navršene 17. godine deca iz siromašnih porodica dobijaće 471 evro mesečno na ime pomoći.
To je bilo puno brojki ali je jasno da Bürgergeld raste za sve i to između 40 i 60 evra po osobi.
Ispravno. Ali rastu i plate onima koji rade slabije plaćene poslove. Od januara se povećava minimalna zarada u Nemačkoj, sa 12 na 12,41 evro bruto po satu. To povećanje se odnosi i na puna radna mesta ali i na svaki onaj tzv. Mini-Job odnosno radni odnos pri kojem se ne plaćaju puna socijalna davanja ili porezi državi jer je reč uglavnom o nekom vidu ispomoću po nekoliko sati sedmično. Do sada je putem tog mini-posla moglo da se zaradi maksimalno 520 evra mesečno a u 2024. će to biti najviše 538 evra. I, istovremeno, povećavaju se minimalne zarade u privrednim granama koje imaju svoje zagarantovane minimalce, što recimo važi za električare ili majstore za krovove ali i za čistačice i čistače. A značajnije će, i to za svaku godinu različito, porasti i primanja učenika u praksi koji kao šegrti rade u preduzećima. Konačno, porašće i minimalci za negovatelje.
Bilo da ste profesionalac u društvenim medijima, freelancer ili poduzetnik, prepoznavanje obrazaca koji određuju način na koji se pojedinci angažiraju, umrežavaju i prodaju na društvenim platformama je ključno za rast biznisa. Više o ovome gošća našeg podcasta Dragana Pačanin Sajkov, konzultantica za male biznise baš u sferi društvenih mreža i digitalnih medija.
- Ako imate mali biznis ili neki veći biznis, ako ste medij, ako komunicirate s javnošću, vrlo je bitno da se prate trendovi kako bi mogli da zapravo komunicirate sa svojom ciljnom grupom, s onim ljudima s kojima želite da komunicirate i kojima želite da prenesete svoju poruku.
Iako se puno spominju društvene mreže u toj nekakvoj poslovnoj sferi, vrijedi li uopće imati brend danas ako nemate tu nekakvu komunikaciju preko društvenih mreža.
- Pa je jako teško bez društvenih mreža iz prostog razloga što one sad prožimaju maltene svaku sferu naših života i jednostavno ono što je nekad bila televizija i radio to su sada društvene mreže. Naprosto se situacija negdje promenila, a promijenile su se i navike ljudi. Ranije je bilo, ako nemate sajt, to je kao da nemate svoj biznis. A sada i ako nemate profile na društvenim mrežama i ako vaš posao nije predstavljen na društvenim mrežama kao brend ili ako ste lični brend, ako ne postojite na društvenim mrežama, to je kao da vas nema praktično. Tako da vrlo je bitno za male biznise i za one srednje, pa čak i za neke veće brendove, oni su negde i prvi preuzeli i napravili taj trend da se komunicira preko društvenih mreža, da budu zastupljeni i da komuniciraju sa javnošću upravo preko ovih kanala.
Sada da se koncentriramo na iduću godinu koja dolazi, koje su to promjene koje nas očekuju na društvenim mrežama?.
- Najveće promjene će zapravo biti u tome što će se opet negde malo više forsirati video. Prošlu, tj. ovu godinu smo dočekali tako što je u 2022. video bio jako isforsiran, imao veliku prednost u odnosu na neki druge vrste sadržaja, a onda se desilo da je došlo do tog balansa između fotografija, odnosno nekih statičnih sadržaja i videa. Međutim, sad u ovoj godini, odnosno ovoj godini koja nas čeka, ipak će video malo više da preovladava i baš iz razloga što su se ljudi negde i navikli da pre sada gledaju video i da brže tako dobijaju informacije nego preko statičnih postova. U tom smislu, pre svega taj jedan blagi trend će ići ka tome da će bolje prolaziti i više će biti zastupljeni video sadržaji. Druga velika izmena i trend koji nas čeka, bar kada su Instagram i Meta u pitanju, to je uvođenje veštačke inteligencije u oglašavanje i to će imati velikog uticaja na male biznise, naročito one koji su se do sada držali tog nekog osnovnog oglašavanja direktno sa Instagrama i sa Facebooka. Sada će morati ipak da se prebace na neke malo naprednije forme oglašavanja iz Mete i Add menadžera i da koriste i upoznaju tu veštačku inteligenciju koja je uvedena pre neka dva meseca i koja je iz dana u dan sve pametnija i sve bolje i bolje radi.
Da li misliš da to možda ugrožava nekakve poslove?
- Mislim da ne. To je samo naprosto nova prilika da se ljudi prilagode i da to maksimalno iskoriste za sebe. Mislim da stvarno ni na koji način ne ugrožava nijedan posao. Ugroziće one poslove koji se ne budu tome prilagodili i koji ne budu hteli na taj voz. Jednostavno, kada su tehnologije u pitanju, digitalni mediji, kao što sam rekla na početku, oni se toliko brzo menjaju da ako niste u toku, vrlo lako "ispadnete iz štosa" i onda se to naravno i odražava na vaš posao.
Već smo u raniji podkastima najavljivali i promene u zdravstvenom sistemu, recimo da od januara obavezujući postaje elektronski recept, umesto onog ranijeg roze papirića koji smo dobijali od lekara. A objasnili smo bili recimo i da se s početkom 2024. više neće izdavati dečiji pasoši, koji su važili samo godinu dana, već da će i mala deca dobijati regularne pasoše, s ugrađenim čipom.
Za kraj ovog zbira informacija o izmenama koje u Nemačkoj stupaju na snagu s novom godinom još nešto, što ima veze sa zaštitom životne sredine a za sve nas znači poskupljenja namirnica: od januara se uvode kaucije i na plastične flaše i konzerve za mlečne proizvode. To znači da će, bar dok ih ne ubacimo u automat za reciklažu i dobijemo taj tzv. Pfand nazad, nas više koštati recimo kefir koji se prodaje u plastičnim bočicama ili čak neki energetski napici koji sadrže surutku.