Berlinski proces za zemlje zapadnog Balkana pokrenut je prije deset godina upravo u Berlinu i to na inicijativu tadašnje kancelarke Angele Merkel. To je bio odgovor Europske unije i prije svega inicijatora Njemačke i Francuske zemljama zapadnog Balkana kojima je još 2003. na samitu EU-a u Solunu obećano članstvo.
No nakon posljednjeg proširenja 2013. kada je Hrvatska postala punopravnom članicom, unutar unije se pojavio određeni zamor ili bolje rečeno otpor daljnjim proširenjima a i samo vođstvo u Bruxellesu, prije svega tadašnji predsjednik Europske komisije Jean Claude Juncker, su izjavili kako u bliskoj budućnosti neće biti proširenja.
Kako bi zemaljama zapadnog Balkana, pri čemu se misli na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Sjevernu Makedoniju i Srbiju, ipak pružili neku vrstu formata koja bi ih približavala Europskoj uniji, čelnici vodećih članica EU-a su pokrenuli Berlinski proces kako bi ove zemlje što bolje, prije svega gospodarski, pripremili za Europsku uniju. Težište je pritom stavljeno na jačanje međusobne ekonomske suradnje.
U radu Berlinskog procesa, osim šest zemalja zapadnog Balkana, sudjeluju i EU članice Njemačka, Austrija, Hrvatska, Slovenija, Italija, Bugarska, Poljska, Francuska i Velika Britanija koja u međuvremenu više nije članica EU-a ali još uvijek prati proces.
Među najveće uspjehe Berlinskog procesa se ubraja osnivanje Regionalnog ureda mladih RYCO, nekoliko sporazuma o slobodnom kretanju unutar regije i priznavanju dokumenata kao i ukidanje roaminga, što je nešto što se zasigurno građanima najviše odrazilo na svakodnevicu. Kritika na ovaj politički format se najviše odnosi na pretjerano koncentriranje na privredne aspekte suradnje a manje na političke, tj. jačanje demokracije. Unatoč tomu sudionici Berlinski proces smatraju uspjehom iako su sve zemlje od prvobitnog cilja, ulaska u Europsku uniju još uvijek vrlo udaljene.
O učinku i odjecima ovog posljednjeg jubilarnog samita koji je jučer održan u Berlinu razgovaram s kolegom Filipom Slavkovićem.
Filipe, koje su to poruke Ursula fon der Lajen i Olaf Šolc poslali posle sastanka sa liderima Zapadnog Balkana?
Ovo dvoje nemačkih političara iz dvaju najvećih nemačkih partija, te u tom smislu dvoje trenutno najmoćnijih ljudi u Evropi, obećali su malim balkanskim državama isplatu finansijske podrške u okviru različitih programa Evropske unije i izrazili nadu da će tokom decenije koja sledi neke od tih zemalja postati nove punopravne članice Unije. Istovremeno su u Berlinu od šestorke sa Zapadnog Balkana zahtevali da nastupaju manje nacionalistički na unutrašnje-političkom planu ali i da usklade svoje spoljne politike sa linijom EU, posebno u odnosu prema Rusiji.
Time si sažeo izjave Šolca i Fon der Lajen nakon samita na kojem su usvojeni i neki dokumenti… Koji?
Na sastanku su učestvovali predsednici ili premijeri Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Albanije koji su tokom zasedanja potpisali novi Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište. Taj novi Akcioni plan važi od 2025. do 2028. godine i nastavak je Akcionog plana za period 2021.-2024. koji je bio usvojen na samitu Berlinskog procesa 2020. u Sofiji. Potpisan je i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu koji je deo serije Sporazuma o mobilnosti. Tome su se nadali i mnogi mladi u regiji jer mogu da biraju da li bi da studiraju u Sarajevu ili Zagrebu, Beogradu – i sto je u skladu sa zeljom priblizavanja mladih u regiji. Tim sporazumima su do sada omogućeni, recimo, putovanja između svih zemalja Zapadnog Balkana uz korišćenje samo lične karte kao identifikacije, roming u korišćenju mobilne telefonije bez dodatnih troškova ili priznavanje visokoškolskog obrazovanja te profesionalnih kvalifikacija među svim državama regiona.
To je puno sporazuma i sigurno puno potpisa. Ali koji se sporazumi konkretno zaista sprovode?
Jedna od primedbi na račun čitavog Berlinskog procesa i jeste da se mnoge mere koje se usvoje sprovode dosta sporo ili neujednačeno. Brzo i efikasno su sprovođene mere tokom pandemije korona-virusa, ili za uvođenje besplatnog roming za mobilne telefone što je podstaklo i turizam u regionu. Zastoja je bilo kod komplikovanijih tema koje imaju veće strateško-političke implikacije. Tako je, recimo, sprovođenje odredbi iz sporazuma CEFTA, Centralno-evropskog ugovora o slobodnoj trgovini, bilo blokirano između Srbije i Kosova jer je Priština pretprošle godine uvela zabranu uvoza srpskih proizvoda. Neposredno pred samit u Berlinu, međutim, kosovska strana je ukinula sankcije a juče je, praktično na početku berlinskog sastanka, premijer Aljbin Kurti objavio da će početkom 2025. godine Kosovo omogućiti slobodno putovanje i građanima Bosne i Hercegovine. Državljani BiH ne mogu s ličnim dokumentima da prelaze kosovsku granicu pošto ni BiH ne priznaje dokumenta Kosova jer se njihovom prihvatanju protive vlasti Republike Srpske.
Dakle ukidanje barijera između Kosova i Bosne i Hercegovine, iako je jednostrano i stiže iz Prištine, je jedna, bar mala, pozitivna posledica Berlinskog procesa. Nemački kancelar Olaf Šolc je direktno pohvalio i ukidanje zabrane za robu iz Srbije kao pozitivan korak Kosova i kao meru za uklanjanje barijera u sprovođenju CEFTA-e.
Olaf Šolc je istovremeno pozvao Srbiju i Kosovo da ispune sve dogovore koje su međusobno postigli uz posredovanje Evropske unije; kao i sve zapadno-balkanske lidere da prestanu sa nacionalističkim istupima. Šolc smatra da kroz CEFTA treba pre svega da se ojača promet roba i usluga među državama Zapadnog Balkana jer, kako je doslovce kazao, donekle iritira što neke od ovih šest zemalja imaju veću trgovinsku razmenu sa Nemačkom nego što imaju međusobno.
Zašto vladaju toliko različita mišljenja kada govorimo o učinku Berlinskog procesa ali i što je on svih ovih godina donio stanovnicima regije, o tome razgovaram s političkim analitičarom iz Berlina Bodom Weberom koji već godinama prati ovaj proces.
Gospodine Weber, do sada je Berlinski proces imao uspjeha kada je u pitanju ukidanje privrednih barijera, koliko toliko. Radilo se uglavnom na tome. Zašto se istovremeno nije više radilo na jačanju demokratskih struktura iako je onaj početni cilj Berlinskog procesa od prije deset godina zapravo približavanje tih zemalja, šest zemalja zapadnog Balkana Europskoj uniji, to jest prilagođavanje kako bi što lakše ušle u Europsku uniju? Zašto se nije malo više i na nekakvoj političkoj strani radilo?
Berlinski proces treba ipak sagledavati u realnim razmjerima. Već prvi summit Berlinskog procesa 2014. bio je popraćen dosta nerealnim očekivanjima u samoj regiji.
Mislite u smislu ulaska u Europsku uniju?
Baš u tom smislu, u smislu "on će sad riješiti sve regionalne sporove". Ja se sjećam da je bilo špekulacija u medijima uoči prvog summita 2014. da će biti neki sastanak političke elite Bosne i Hercegovine na kojem će se riješiti osnovni problemi i ustavni poredak BiH, ustavna reforma... Znači u tom smislu - rešavanje zapravo tih širih političkih problema regionalnih i preostalih u regiji. I tu je zaista uvijek, ja bih rekao, previše bilo očekivano u regiji. Što se tiče EU integracija, zaista na početku, to je drugi element bio Berlinskog procesa u vreme zamora proširenja. To je i bio pokušaj kancelarke Merkel i zvaničnika drugih država članica Europske unije koji su bili od početka uključeni da pokušaju da održe u životu tu perspektivu. Danas, kao što smo jučer čuli na press konferenciji gospođe Von der Leyen sa kancelarom Scholzom, danas je opet ponovila ovo što čujemo od početka rata u Ukrajini, da je sad proširenje jedan od prioriteta Europske unije. Međutim, to je ono što vidimo zadnje dvije godine, od kada je ta najava novog prioriteta, da se ona ne prevodi u neku konkretnu politiku. Pogotovo što se tiče ne samo ovih konflikata kao što je dijalog Kosovo-Srbija nego što se generalno tiče i demokratskog ili ja bih rekao anti-demokratskog razvoja regije. Jednostavno ti novi prioriteti u politici, proširenje prema zapadnom Balkanu do današnjeg dana nije popraćeno nekom novom strateškom politikom koja bi dala naglasak na ovo što je jučer ipak gospođa Von der Leyen spomenula da je prioritet broj jedan - demokratske vrijednosti. Međutim, mi smo u zadnje vrijeme vidjeli da se, naprimer na ovom dealu oko litijuma sa Europskom unijom kancelarom Scholzom i predsednikom Vučićem, zapravo čini sve više da je privreda u fokusu i da se nastavlja ta politika žmurenja na anti-demokratski razvoj koji dovodi u pitanje upravo demokratske vrijednosti Europske unije.
Filipe, i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je naglašavala značaj slobodne trgovine. To ima verovatno veze sa pridruživanjem u EU?
Ursula fon der Lajen je i formiranje takozvanog Zajedničkog regionalnog tržišta, koje je deo onih usvojenih Akcionih planova, nazvala pripremom za buduće članstvo u Evropskoj uniji. Prema njenim rečima, Zajedničko regionalno tržište se potpuno usklađuje sa pravilima Unije pa će svim zapadno-balkanskim zemljama koje ih implementiraju kasnije biti lakše da ispune regulative EU.
Brisel ovo Zajedničko regionalno tržište vidi kao alatku za približavanje Jedinstvenom tržištu EU.
Fon der Lajen je u Berlinu najavila da će Evropska unija tokom ove sedmice odobriti takozvane reformske agende zapadnoevropskih kandidata za članstvo te da će do kraja 2024. godine biti uplaćene prve tranše od ukupno šest milijardi evra iz takozvanog Plana rasta za Zapadni Balkan. Plan rasta s budžetom od šest milijardi je još jedan mehanizam za usklađivanje regulativa u zemljama-kandidatima sa pravilima koja već važe u članicama Uniji. Za sada samo BiH nije poslala Briselu usklađenu reformsku agendu a Ursula fon der Lajen je podsetila da Plan rasta pruža finansijske podsticaje za sprovođenje reformi i da je osnovan na principu zasluga.
Predsednica Evropske komisije je u Berlinu tvrdila i da Evropska unija ponovo želi nove članice.
Pošto je samit bio upriličen na desetu godišnjicu Berlinskog procesa, ona je podsetila da pre jedne decenije proširenje zapravo uopšte nije bilo na dnevnom redu EU ali da se posle ruskog napada na Ukrajinu strateška situacija promenila i da Evropa treba da bude jedinstveni prostor, i bezbednosno i vrednosno. Fon der Lajen je priznala da su konflikti doneli novu svest unutar EU te da su i oni koji nisu bili za dalje proširenje spoznali da je veća Unija zapravo snažnija Unija.
A nemački kancelar je rekao da očekuje nove članice Evropske unije u roku od deset godina.
Olaf Šolc je najpre priznao da se u proširenju nije mnogo toga desilo od kako je Berlinski proces pokrenut, pre jedne decenije, pa je izrazio nadu da se nada da se na prijem novih članica u EU neće čekati još deset godina. Potom je precizirao da proces pristupanja treba da bude zajednički za svih šest zemalja Zapadnog Balkana ali da članstvo u Evropskoj uniji ne mora da bude grupno. Iz nemačkog ministarstva spoljnih poslova su uoči samita u Berlinu signalizirali da smatraju da je Crna Gora najspremnija za članstvo u Uniji. Da se pojedinačne države Balkana sad ipak tretiraju odvojeno pokazuje to što Albanija danas zvanično otvara pregovore o članstvu, na marginama sastanka šefova diplomatija Unije u Luksemburgu, dok Severna Makedonija, sa kojom je dugo išla u paru, ostaje blokirana vetom Bugarske, uz podršku Francuske, zbog nerešenih etničkih pitanja. A makedonski ministar spoljnih poslova upravo o tome danas u Berlinu razgovara sa šeficom nemačke diplomatije tako da se zapadno-balkanska politička aktivnost EU produžava.
U Berlinu je Akcionim planom dogovorena tešnja saradnja u borbi protiv neregularnih migracija.
Ekonomska i finansijska saradnja je možda najvažniji deo Berlinskog procesa, vidljiva kroz ovo Zajedničko regionalno tržište. U to su uključene i mere poput uključivanja u jedinstveni platni promet evrima, skraćeno SEPA što poznajemo iz procedure plaćanja bankovnih računa. Ali sve veći značaj dobija kontrolisanje doseljavanja na teritoriju Evropske unije. Sve zemlje Zapadnog Balkana već su uskladile svoje vizne režime sa režimom EU a sada Unija želi da omogući da oni koji su na teritoriju njenih članica došli nelegalno preko Balkana mogu tamo da budu vraćeni. To se pre svega odnosi na migrante iz Azije i Afrike koji u EU traže ili azil ili jednostavno posao. Baš je danas, prema informacijama iz Rima, prva grupa potencijalnih azilanata iz Italije prebačena u Albaniju jer su Italija i Albanija sklopile sporazum prema kojem migranti u prihvatnim centrima u Albaniji čekaju na odobrenje azila u Italiji. Premijer Albanije Edi Rama ocenio je uoči samita u Berlinu da Tirana ne bi bila u stanju da potpiše sličan ugovor sa Nemačkom ali da je moguće da će nemačka vlada naći druge partnere na Balkanu za formiranje prihvatnih centara za azilante.