Pitanje državljanstva u Njemačkoj godinama je vrlo politizirana tema na kojoj su se vodile bitke između vodećih stranaka, posebice na polju politike prema strancima. Ulazak u njemačku knjigu državljana dugo je bio omogućen samo onima koji su se odrekli svog dotadašnjeg državljanstva, dakle dvostruko državljanstvo nije bilo moguće. Izuzeci od tog pravila su državljani Europske unije ali i oni pojedinci koji iz političkih razloga nisu mogli biti ispisani iz knjige državljana svojih zemalja porijekla. To se recimo odnosilo na Iran. U mnogim slučajevima su i konzularna predstavništva tražila apsurdno visoke svote za ispis iz knjige državljanstva što je za građane tih zemalja predstavljalo dodatnu prepreku.
Od kraja šestog mjeseca ove godine u Njemačkoj je na snazi zakon koji načelno svim građanima Njemačke koji za to ispunjavaju uvjete, omogućava stjecanje njemačkog državljanstva bez odricanja dosadašnjeg. No što je s onima koji su se već nekada odrekli svog dotadašnjeg državljanstva kako bi primili njemačko a sada žele povratak starog državljanstva? Pozvali smo našeg dopisnika iz Beograda Aleksandra Timofejeva da proverimo kako tu stoje stvari.
Saša, za početak najjednostavnije direktno pitanje, da li gradjani koji su nekada imali srpsko državljanstvo mogu ponovo da ga vrate?
Kratko i jasno: da. Mogu i to bez problema i administrativnih poteškoća. Srbija već odavno dozvoljava dvojno državljanstvo i ne postoje prepreke da neko ko je državljanin Srbije ima još neko državljanstvo. E sad, u konkretnom slučaju oni koji su se odrekli srpskog srzavljanstva, tražili i dobili otpust iz njega, mogu ponovo da se vrate. I prema informacijama koje imam ni tu ne postoje neke smetnje i to bez obzira da li su iz njega izašli odricanjem ili otpustom iz državljanstva, a to su dva modela kako bi neko izašao iz državljanstva.
A postoje li neki posebni uslovi?
Ništa posebno, potrebno je uz određenu dokumentaciju podneti zahtev u policiji u Srbiji lično ili preko punomoćnika ili u konzularnim predstavništvima u Nemačkoj. Za maloletnike zahtev podnose roditelji, s tim što je za decu stariju od 14 godina potrebna i njihova saglasnost. Takođe predaje se pismena izjava da republiku Srbiju smatrate svojom državom. Dakle nije obavezno da se poznaje jezik, istorija zemlje ili da se mozda otpeva himna što je uobičajeno prilikom prijema u državljanstvo nekih drugih država. U svakom slučaju, a to je važno za naše slušaoce u Nemačkoj, ne traži se da se odreknete drugog, u ovom slučaju nemačkog državljanstva.
Šta se konkretno dobija vraćanjem u državljansto Srbije?
Treba pomenuti možda ne osnovnu, ali svakako važnu, da je nazovemo, patriotsku crtu. Dakle nekim ljudima sigurno znači i izaziva emocije to da imaju državljanstvo i pasoš zemlje iz koje su potekli. Oni su iz tog državljanstva izašli možda ne baš rado, ali iz jasnog motiva dobijanja nemačkog državljanstva. Sad kada mogu da imaju i jedno i drugo, zašto to ne bi učinili? Druga važna stvar je to što kad imaju srpski pasoš nemaju nikakvo ograničenje u trajanju boravka u Srbiji. Oni su, što se kaže, kod kuće. Bez srpskog državljanstva su posle određenog vremena morali na kratko da izađu iz zemlje pa da se vrate, a ima tu još par pravila oko boravka sličnih onima koja važe za strance u drugim zemljama. Navedimo i to da će dobiti pravo glasa. Svakako ne najmanje važna je činjenica da će lakše funkcionisati oko različitih administrativnih pitanja, od lekara do imovine, posebno kad je reč o starijim ljudima, a među njima je dosta zainteresovanih.
A da li mozda postoji i politička strana čitave priče oko povratka u srpsko državljanstvo. Takozvani lov na glasače?
To pitanje bi se moglo postaviti kao teza za razmišljanje: zašto je omogućeno da ljudi toliko lako dobiju povratak državljanstva. Praktično, može svako ko ga je ikada imao, kao i njihovi potomci po jednostavnoj proceduri. Da li je to novi potencijalni rezervoar glasova vlasti? To bi svakako zahtevalo dublje istraživanje od političkih stavova srpske dijaspore u Nemačkoj, pa starosnih kategorija i dosta toga još. Možda su oni koji su zainteresovani takvo istraživanje i napravili, ali ne javno. S druge strane, recimo i to, mnogi bi pohvalili Srbiju što je konačno učinila nešto oko čega nema nikakvih komplikacija i gde je izbegnuta tradicionalno komlikovana srpska administracija.
O ovoj problematici govorimo s odvjetnicom iz Beograda Valentinom Stanković koja je specijalizirana upravo za pitanja stjecanja srpskog državljanstva.
Valentina, što se praktično dobija povratkom u državljanstvo Srbije, osim ako izuzmemo one tzv. patriotske motive?
Veliki broj ljudi se odlučuje upravo iz tih razloga, da imaju papir da oni pripadaju srpskom narodu, da imaju srpski pasoš i slično. Ali s druge strane, kada pravno pogledamo, ima tu neka lista prednosti koja se stiče sticanjem državljanstva. Jedno od glavnih je, i za klijente čini mi se nekako u presudno, jeste dozvoljeni boravak u Srbiji. U smislu nemaju potrebu, kada steknu državljanstvo, da regulišu boravak kao stranci u Srbiji, nemaju ograničenja u vremenskom periodu boravka u Srbiji. Što znači da onog momenta kada postanu srpski državljani, mogu da prelaze granicu neograničen broj puta, da borave u Srbiji bez ograničenja i slično, dok su do sada morali da regulišu prvo privremeni boravak, potom eventualno stalno nastanjenje i na taj način, kao stranci, da sebi obezbede pravo da borave u Srbiji.
Nemačka i Srbija su i pre imale dosta velik broj bilateralnih sporazuma koji su omogućavali poprilično izjednačen tretman nemačkih i srpskih državljana u ostvarivanju raznih drugih prava. Međutim, neka su i dalje bila rezervisana samo za srpske državljane, kao što je npr. pravo glasa koje apsolutno može samo da stekne srpski državljanin. I to je jedno od većih prava koje se stiče upisom u državljanstvo Republike Srbije. Ono što je ljudima takođe važno jeste sticanje poljoprivrednog zemljišta koje je takođe od strane srpskih propisa rezervisano isključivo za državljane Republike Srbije. I to je sada nešto što je zanimljivo, ljudi sada mogu sticanjem državljanstva da stiču i poljoprivredno zemljište. Bilo nasleđivanjem, kupovinom, poklonom ili bilo kojim drugim pravnim poslom. To su neke stvari koje se u praksi izdvajaju kao najčešći razlozi sa kojima nam se ljudi obraćaju i iz te želje negde žele ponovo da steknu srpsko državljanstvo kako bi mogli da ostvare razna prava.
Koja je dokumentacija potrebna da bi se steklo srpsko državljanstvo?
Radi sticanja državljanstva potrebno je dokazati zapravo osnov da neko lice ima pravo da stekne srpsko državljanstvo. Naš Zakon o državljanstvu razlikuje nekoliko osnova. Ono što je najčešće u praksi jeste pripadnost srpskom narodu ili po osnovu recimo sklapanja braka sa srpskim državljaninom. S obzirom da je ovde u pitanju ponovno sticanje državljanstva i fokusiramo se na grupu ljudi koja je u Nemačkoj i koja ima pravo na državljanstvo, ubedljivo je najčešći osnov pripadnosti srpskom narodu. Kada je taj osnov u pitanju, moramo da dokažemo da lice koje podnosi zahtev za prijem u državljanstvo zaista pripada srpskom narodu, da ima veze sa Srbijom, da je srpskog porekla i tako dalje. Tu postoji lista dokumenata koja nije striktno ograničena. Znači može da se prilagođava konkretnom slučaju i neophodno je, ali npr. izvodima iz matične knjige rođenih kako podnosioca zahteva tako i njegovih predaka na kojima se vidi srpsko poreklo. Negde je upisana nacionalnost roditelja, drugih predaka, baka, deka i slično, gde se vidi da je nacionalnost srpska. Takođe, drugi vid dokazivanja jeste kroz krštenice Srpske pravoslavne crkve. To naše ministarstvo unutrašnjih poslova takođe prihvata kao validni dokument koji dokazuje pripadnost srpskom narodu. Pripadnost srpskoj pravoslavnoj crkvi i krštenje u njoj predstavlja važan deo našeg identiteta, tako da je to apsolutno i u pravnom smislu prihvaćeno.
Osim toga, bilo koji drugi dokument, recimo učešće u nekim organizacijama, takmičenje vezano za Srbiju i tako dalje. Bilo koji vid uverenja, potvrda, sertifikata olakšava proceduru prijema u srpsko državljanstvo. Osim toga, tu postoji lista nekih formalnih dokumenata, mora da se dokaže posedovanje trenutno nemačkog državljanstva, uverenje o nemačkom državljanstvu kao i fotokopiju pasoša. Ukoliko je lice u braku, onda će biti potreban i izvod iz matične knjige vjenčanih i tako dalje. Znači neka lista dokumenata koja dokazuje identitet tog lica. Ukoliko se radi preko punomoćnika potrebno je punomoćje da bi neko drugi mogao da zastupa to lice. To može biti advokat, ali i ne mora. Može da bude i neko drugo lice koji će u Srbiji da zastupa konkretnog podnosioca zahteva.
Ono što bih još naglasila jeste da postoje dva načina podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo. Jedno je preko konzulata, što je nekim našim ljudima koji žive u Nemačkoj olakšano, dok nekima koji možda ne govore srpski jezik može da bude teže, pa oni mogu onda preko punomoćnika direktno u Beogradu da podnesu zahtev bez dolaska u Srbiju, da se sprovede ceo postupak. Ono što je zanimljivo i što ljudi često pitaju jeste da li je potrebno poznavanje srpskog jezika. Apsolutno ne. Tako da taj dokaz nije potrebno dostavljati, ali ukoliko neko poseduje, može da bude plus i olakšavajuća okolnost u postupku. I na kraju šta još možemo dostavimo jeste rešenje o otpustu iz državljanstva Srbije za ona lice koja su prethodno posedovala. Ali ukoliko to lice ne poseduje, izgubilo se negde, ne mogu da pronađu, imaju fotokopiju itd. to će Ministarstvo onda službenim putem da pribavi.
U svakom slučaju Saša, Srbija će tako postati brojnija za određeni broj stanovnika?
Mislim da je to važan razlog za zemlju koju godišnje napušta praktično čitav jedan grad srednje veličine. Ljudi kojima se vraća državljanstvo, ovde pre svega mislim na penzionere koji će se, da kažemo, trajno vraćati kući, novac od stranih penzija će trošiti ovde, za usluge što kažu od lekara i pekara do, ne znam, kupovine ili renoviranja nekretnina će plaćati ovde... A iz svega toga država uzima porez i tako se puni budžet. Prilično jednostavno.
Da li je Srbija do sada organizovala neke kampanje za povratak ili uzimanje srpskog državljanstva?
Ne. Bar zvanično ne u javnosti i u medijima, nikada se nije vodila kampanja za državljanstvo. Državljanstvo ovde zaista ne predstavlja politički atraktivno pitanje i retko ga ko pominje, još od kada je davnih dana uvedena mogućnost dvojnog državljanstva. To je više praktična stvar.