Cane, šta su pare, šta je sloboda? - Tvoj Korzo petkom. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 24.11.2023. 32:54 Min.. Verfügbar bis 23.11.2024. COSMO. Von Amir Kamber.
Cane, šta su pare, šta je sloboda? - Tvoj Korzo petkom
Stand: 24.11.2023, 17:17 Uhr
Amir Kamber razgovara sa Zoranom Kostićem Canetom koji jednom rečenicom umije reći više od drugih kojima su potrebne knjige za mnogo manje ili skoro ništa. A tek kad ovog vikenda sa Partibrejkersima izađe na binu u Frankfurtu! Svraćamo do reportera Zorana Ćatića po novosti sa scene u Bosni i Hercegovini. Slušamo muzičke novitete, između ostalog Miloševa u saradnji s Dunjom Ercegović iz Hrvatske. Ko bi mogao biti nova Konstrakta ili Ida Prester u regiji? Imamo ideju. Tvoja muzika - tvoj Korzo.
Zoran Kostić Cane, hvala lijepo na izdvojenom vremenu. Lijep pozdrav iz Kölna, najprije.
Dobar dan.
Koncert u Frankfurtu ovog vikenda 25. novembra "40 godina rock and rolla". Šta se promijenilo, što je ostalo isto?
Pa znaš šta, ljubav se nije promenila, ljubav uklanja sve prepreke na putu do nje same. Znači putovanje i sve to, posle toliko godina i vremena, omogućuje da kažeš nešto, da budeš drugačiji u ovom svetu koji je ispeglan, do bezličnosti. U Frankfurtu smo već svirali '97. videćemo neke drugove i drugarice koji žive tamo. Znaš kako, viđaš neke ljude koje dugo nisi video ili nemaš prilike češće da ih viđaš, ali to da možeš da imaš svoje svedočanstvo dok si živ, dok si postojao da kažeš svoj stav o ovom vremenu. Koje je totalno ludačko, znači nema svako.
Četiri decenije nisu malo vremena. Šta misliš o jednoj misli Marka Twaina koji kaže "prošlost, istorija, se ne ponavlja, već se rimuje"?
Sve teče, sve se menja, sve ostaje isto. Ali, naš napor za to svedočanstvo koje sam spomenuo, za pomoć sebi i drugima je nepromenjen, a opet će ljudi da ratuju, da rade ono što misle da treba i što je duboko ukorenjeno u njima. Znači, i posle nas biće rat. Čovek se uvek bori sa sobom, sa svojom prirodom, sa svojom savešću, sa svojom svetlošću... Gustina mraka jede na brzaka.
Znao sam da će doći neka rima s tvoje strane...
Pa moram, malo da olakša težinu situacije.
Rima je inače mnogo, mnogo ozbiljnija stvar nego što to ljudi misle.
Pa jeste, lepa veština, ali znaš ta rima zna da uništi suštinu, da je izbanalizuje, da je na kraju sklopi u neku besmislenost.
Ja sam iz svog čitalačkog iskustva naučio da mnogi misle da je rima kao neka igrarija, da je to neka glupost.
Pa nije, znaš, nego da ljude, što kažu, ne boli glava. Znači da ljudi to mogu da shvate na neki onako fin i lep način. Pošto je mnogo poezije napisano kao da nije za ljude. Poezija treba tu nešto da objasni ljudima, da se bavi lepotom reči i jezika na kome je napisana i sve to, ali ipak je to upućeno nekom čoveku koji čita, koji tu nalazi sebe, svoj svet, koji se ohrabruje u ovom vremenu u ovoj sadašnjosti koja obeshrabruje.
Jesu li pare bitne za tebe lično kao muzičaru? Pare ili sloboda?
Bitne su samo toliko da ne moram da zavisim od raznih baraba i nekih tamo sumnjivih i smrdljivih tipova. Ali znaš, kako ti kažem, pare su izgubile vrednost, ali su dobre za bezbednost. A i tamo gde idemo ne trebaju nam pare. Trebaju nam odgovori.
Dino Šaran, umjetnik iz Sarajeva mi je jednom rekao "pare ili sloboda, to je vječito pitanje".
Pa znaš, mi smo to odavno stavili "Sloboda ili ništa".
Samo što je sloboda sada neka vrsta mode postala. Ljudi, ja mislim, ne znaju o čemu pričaju. Da li pričaju o egoizmu, o odgovornosti...
Partibrejkers na koncertu
Pa znaš šta, sloboda je odgovornost, sloboda u principu ne postoji. Jer ti uvek živiš u nečijem sistemu, u nečijoj šemi. Sloboda je ideal prema kome treba da se večno ide, slobode je da ne moraš da zavisiš od nekog gazde, gospodara, koji će da te tlači i muči. Sloboda je da možeš nešto slobodno da kažeš, sloboda je svetlo kroz mrak naše prirode.
A je li sloboda ono kad ideš ulicom i kad ti se fućka? Jer u jednom intervjuu koji sam gledao kažeš da nema više ljudi koji fućkaju ulicom. Vjerovatno si mislio na Srbiju, ali moram priznati da ih nema ni u Njemačkoj u međuvremenu.
Misliš da ljudi, ono, rasterećeno idu ulicom, da im je lak korak? Pa nemam pojma, verovatno, jer uvek slobodan čovek izaziva podozrenje. Ili da nešto zna više od drugih ili da nešto s njim nije u redu. Tako da o slobodi sve najbolje, na njen zvižduk ti se rodi. A slobodu tvoju niko ti neće dati po nju moraš sebe slati.
Dosta smo mračni u ovom razgovoru, ali kad te čujem opet imam osjećaj da možda spas prijeti negdje iza ugla, ipak.
Pa ne preti, spas nas prati. A svaki dan za spas je odabran, tako da nećemo razmišljati ni u novcu, ni o ne znam čemu. Lep je dan, ima sunca, jeste zubato sunce, ali svetlo! Tu je svetlo. I drago mi je da ćemo biti uskoro u Frankfurtu, svirati pred našim ljudima, promeniti neku vibraciju lepu u emociju i sve to. Da smo se imali rašta roditi.
