Kad roditelji polude na nogometnom igralištu. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 23.12.2024. 25:43 Min.. Verfügbar bis 23.12.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Kad roditelji polude - na nogometnom igralištu
Stand: 23.12.2024, 17:00 Uhr
Maja Marić, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Dječji sport povezujemo sa zabavom, prijateljima i zdravljem. Što znači da tamo ne očekujemo pritisak, komplekse i nezdrave ambicije. Tu su da se zabave, zar ne? Ali sportska igrališta sve češće postaju mjesto gdje roditelji ispoljavaju vlastite frustracije. Vrijeđanje, prijetnje pa čak i nasilje, sve se češće spominju. Maja Marić i Filip Slavković analiziraju situaciju na nogometnom terenu. Psihoterapeut i sportski psiholog, Đorđe Ćurčić, objašnjava kako ovakvo ponašanje utječe na djecu.
Sport je važan dio odrastanja svakog djeteta. Benefiti su mnogi i uglavnom svima nama poznati - jer smo se i sami bavili nekakvim sportom ili hobijem kroz odrastanje.
Bavljenje sportom tako pomaže u prevenciji raznih bolesti, pospješuje razvoj zdravih životnih navika, a dijete se tamo uči i disciplini, upornosti i koncentraciji, razvija motoriku i koordinaciju, fleksibilnost, snagu, izdržljivost i brzinu.
Sport je tu i kao odličan čimbenik u socijalizaciji djeteta. Naime, kroz bavljenje sportom dijete se druži, ali i razvija osjećaj za timski rad. Djeca kroz trening također postaju samouvjerenija, snažnija i izdržljivija, a sport značajno pomaže u razvoju samodiscipline jer tijekom treninga i natjecanja moraju poštivati unaprijed definirana pravila.
No što kada sport prestane biti sve to, a postane neugodan?
I za djecu, i za trenere, roditelje, suce?
Pričajmo sada o najvažnijoj sporednoj stvari - nogometu. I tome kako se sve češće u medijima spominje nešto što mnogi roditelji već dugo primjećuju na utakmicama svoje djece. Porast broja roditelja čije je ponašanje apsolutno neprihvatljivo i na terenu i izvan njega. Roditelji koji galame i vrijeđaju suce, drugu djecu, pa čak i svoju. Roditelji koji napadaju druge suigrače nakon utakmice. Roditelje zbog kojih se prekidaju nogometne utakmice.
Ponekad i djece izmedju 9 i 11 godina.
Što se događa na i pokraj dječjih nogometnih terena? I kako pristupiti problemu agresivnih roditelja? Situaciju u njemačkom amaterskom dječjem nogometu donosi kolega Filip Slavković.
Filipe ti si se iznenadio kada si saznao da je njemačka nogometna legenda Lothar Matthäus trenirao podmladak jednog lokalnog kluba u Minhenu. A za to si saznao jer je Matthäus javno priopćio da je dao otkaz – zato što su mu se roditelji djece-nogometaša previše petljali u trenerski posao. Ima li smisla ta Lotharova priča o napadnim roditeljima?
Majo, izgleda da je Lotar Mateus, još jednom, u pravu. On je, inače, i dalje prisutan u vrhunskom fudbalu, kao stručni komentator tokom prenosa utakmica nemačke reprezentacije na privatnim televizijskim kanalima. Njegovi komentari su često vrlo direktni i neretko izazivaju oštre reakcije trenera ili igrača koje kritikuje. Nedavno se pak oglasio kao trener, kritikujući roditelje dece koju trenira. I, dobio je veliku podršku svojih kolega trenera iz drugih klubova u kojima igraju mladi.
Lothar Matthäus
Šta je to Matthäus sada konkretno rekao ili uradio?
Najpre je krajem avgusta objavio da daje otkaz kao trener omladinskog fudbalskog kluba Grinvald i to zato što ne želi da trpi mešanja roditelja. A kasnije je u jednom intervjuu objasnio da prevelike ambicije očeva i majki dece koja igraju u klubu smetaju i njegovom poslu i igri dece. U mnogim izjavama posle ove, drugi treneri mladih timova preneli su svoja identična iskustva.
Pa kakva su to onda iskustva?
Grinvald, u kojem je Lotar Mateus bio trener, je specifičan kulb. To možda najpre treba reći. Reč je o timu iz predgrađa Minhena, iz oblasti u kojoj žive bogati i uticajni a delom i slavni, među njima i neki bivši fudbaleri. Ali to je samo okvir priče; suština je ista, prema reakcijama ostalih trenera, i u drugim klubovima. Mateus je ispričao da je tim preuzeo 2022. i skoro neprekidno nizao pobede pa je ekipu doveo u dva ranga viši nivo takmičenja. Reč je o nižim nivoima liga u Bavarskoj, regionalnoj i međuregionalnoj. Problemi su nastali, kako je kazao Lotar, jer je uspeh udario roditeljima u glavu. Odjednom su svi postali stručnjaci i u svojim sinovima videli buduće Lionele Mesije. Od sedam ujutru do ponoći sam preko Votsapa dobijao poruke roditelja koji su se mešali u sastav tima i u taktiku, precizirao je Lotar Mateus i dodao da ga je posebno nerviralo što su neki roditelji pokušavali da promovišu svoje sinove spletkama i ogovaranjem druge dece.
I to su sve onda potvrdili drugi treneri?
Da. I Lotar Mateus i njegove dojučerašnje kolege treneri istakli su da intenzivno mešanje roditelja smeta pre svega deci koja zbog toga više ne uživaju u igranju fudbala. Mateus je rekao da je zbog loše atmosfere u svom, sada bivšem, klubu i svog desetogodišnjeg sina Milana, koji je takođe igrao u Grinvaldu, prebacio u drugi fudbalski klub, doduše samo u drugom bogatom kraju. Tako da možda ova priča deluje kao da je reč o srazmerno ne tako velikom problemu imućnih ljudi. U drugim sredinama mešanje roditelja u zbivanja na terenu i van njega ponekad opasno eskaliraju.
Ne bi ova priča trebala doći kao iznenadjenje onima koji znaju da je ove godine zabilježeno nekoliko slučajeva nasilja na utakmicama dječijih nogometnih liga.
Najteža eskalacija za koju znamo desila se pre pola godine u Vitenu kod Bohuma, na utakmici takozvane C omladinske lige između domaćeg Hefena i gostujućeg Langendrera. Jedan igrač gostiju, inače 14-ogodišnjak, zamenjen je tokom utakmice i posle izlaska s terena je ušao u raspravu sa jednim 15-ogodišnjakom koji je stajao uz aut-liniju. Svađa se na terenu završila tako što je igrač iz Langendera ošamario dečaka iz Hefena ali je nakon toga 15-ogodišnjak telefonirao i, kako se pokazalo, pozvao u pomoć oca i strica. Posle meča su ta dvojica, stari 40 i 47 godina, pretukli, zajedno sa svojim štićenikom, onog mladog fudbalera koji je ostao da leži na zemlji s povredama glave. Kasnije su svi napadači identifikovani i trenutno su krivično gonjeni.
Sukob u u Wittenu kod Bochuma
Ali bilo je i drugih nasilnih i, još mnogo više, nenasilnih incidenata u omladinskom nogometu.
I to nije problem samo u ligama odnosno timovima gde igraju tinejdžeri. Nasilje koje provociraju i čine roditelji igrača dešavalo se ove i prethodnih godina i kad igraju deca koja još idu u osnovnu školu. Početkom marta, recimo, došlo je do masovne iako kratkotrajne tuče u naselju Celendorf, u jednom od bogatijih delova Berlina, između gledalaca meča E lige, gde igraju deca stara od devet do 11 godina. Navijači domaće Herte iz Celendorfa, dakle roditelji lokalnih dečaka, su oko deset minuta posle početka utakmice upali na deo tribina na kojem su se nalazili roditelji igrača iz gostujućeg tima FC Brandenburg i fizički ih napali. Klub iz Brandenburga, dakle okoline Berlina, tvrdio je u saopštenju da nikakvog povoda za nasilje nije bilo. Sudija, i sam još dečak s 13 godina, je posle početnog šoka meč prekinuo dok su neki od dečaka-igrača ostali uplakani na terenu.
Nova nogometna sezona je u već svim ligama počela poslije ljetne pauze tokom koje je u Njemačkoj održano i Europsko prvenstvo. Postoje li službeni podaci Njemačkog nogometnog saveza ili neke druge organizacije o svim tim incidentima na utakmicama timova u kojima igraju djeca i mladi?
Podaci već sada postoje za sezonu 2022.-2023. godine i prema njima je u amaterskom fudbalu odigrano ukupno 1.428.657 utakmica od kojih je zbog nasilja ili diskriminacije prekinuta 961. Pri tom je u omladinskim ligama nivoa F do D, gde su deca između osam i 13 godina starosti, bilo prekinuto 126 mečeva. To možda ne deluje kao mnogo, imajući u vidu široku rasprostranjenost fudbalskih klubova u Nemačkoj. Ali to su ipak samo utakmice timova dečaka i devojčica koje su prekinute dok broj mečeva na kojima jeste bilo incidenata ali nije došlo do prekida nije poznat. I to naravno nije samo nemački problem. Pre tri sedmice je čak u švajcarskom kupu otac jednog 19-ogodišnjeg omladinskog reprezentativca, inače etnički albanskog porekla, bacio kišobran na trenera zato što je mladića uveo u igru kao rezervu a onda ga posle samo 20 minuta zamenio.
Psihoterapeut i sportski psiholog Đorđe Ćurčić naš je sugovornik danas.
Gospodine Ćurčiću, kako bi treneri trebali reagirati na agresivno ponašanje roditelja? Koje bi mere po Vašem mišljenju trebalo poduzeti kako bi se roditelji na tribinama “upristojili”?
Treneri imaju jako tešku ulogu, to moram stvarno da naglasim, jer s jedne strane trebaju da budu pedagozi deci a s druge strane moraju da balansiraju i primaju dobar deo agresije roditelja koju oni često ne mogu da kontrolišu. U samoj situaciji kada je takmičenje, kada je neka utakmica, jako je teško da treneri mogu mnogo šta da urade. Jer su i oni pod pritiskom i emocionalnim nabojem, fokus im je na nečem drugom. I zbog toga jedino što mogu da urade jeste da u tom trenutku zamole roditelje koji pređu granicu pristojnosti da se smire i ponašaju adekvatno. Dalje od toga teško da mogu tada to urade, ali mogu pre sezone da naprave jedan sastanak s roditeljima i jasno postave granice i pravila kako bi ti roditelji trebalo da se ponašaju, gde su granice i da postoji između trenera i roditelja jasna komunikacija i razgovori o problemima. Bez ikakve privilegovanosti pojedinaca i svega ostalog. To bi bila moja preporuka trenerima. Znači da postave vrlo jasna pravila pre početka sezone, da jasno komuniciraju sa roditeljima. I naravno, ako primete da se roditelji na taj način, agresivno ponašaju prvo da njih upozore, a drugo da onda upozore i ostale roditelje u zajednici. Najčešće je najbolja reakcija za te agresivne pojedince, neprihvatanje od strane drugih, da ih drugi roditelji izoluju. Takva deca najčešće odlaze iz klubova. To u suštini, naravno, tom detetu nije rešenje, ali ako trener drugačije ne može da tata reši situaciju to je, naravno, nešto na šta može da ukaže. Teško da dete može na treningu i u sportu da se ponaša mnogo drugačije nego što je dobio u svojoj kući, nekakvu ulogu i pouke koje je dobio kako treba da se ponaša i šta je prihvatljivo a šta nije.
Pri tom zaista nije samo fizičko nasilje problematično. Verbalno nasilje je češće, a također bolno.
U Belgiji je, da ostanemo eto malo u nemačkom susedstvu, fudbalski savez valonskih regiona tokom sezone 2023.-2024. zabeležio skoro 7.200 prijava verbalnog i fizičkog nasilja upravo na mečevima omladinskih klubova pa je od ove sezone uveo pravila ponašanja za roditelje. Pored bodova za fer-plej, dakle za poštenu igru, koji se dodeljuju timovima već od prošle sezone, od ove jeseni udvostručene su kazne za timove koji su odgovorni za nasilje a precizirane su i stroge regulative za roditelje mladih igrača. U Nemačkoj fudbalske asocijacije na regionalnim nivoima pokušavaju da problem reše pre svega komunikacijom sa roditeljima. U Bavarskoj, recimo, tamo kod Lotara Mateusa, fudbalski savez na utakmicama postavlja plakate „Opušteno na tribinama“. Tokom prethodne tri godine bavarska fudbalska organizacije je organizovala i posebne kurseve za rešavanje konflikata koje je prošlo 4.000 trenera omladinskih ekipa. Samo u Bavarskoj postoji naime 24.000 omladinskih klubova koji okupljaju oko 210.000 igrača, dečaka i devojčica.
Kako se ti problemi rješavaju ovdje, u Sjevernoj Rajni Vestfaliji, najmnogoljudnijoj saveznoj zemlji?
U nemačkom sistemu su za lokalne aktivnosti nadležne okružne fudbalske organizacije a njihovi funkcioneri ukazuju da su problem često roditelji ali neretko i treneri ili uprava tih omladinskih klubova. Treneri i uprava moraju da budu obučeni da kroz razgovore smiruju situacije na terenu i oko njega, kažu recimo u Fudbalskom udruženju Donjeg Porajnja. Ali i dalje, kako dodaju, ostaje deo roditelja koji jednostavno ne slušaju savete i uputstva a to su onda upravo isti roditelji koji izazivaju incidente. Ipak, kako se naglašava, velika većina očeva i majki mladih fudbalera deluje iz želje da podrže svoje dete. Klubovi zato treba da ulažu više u komunikaciju sa roditeljima i da im objasne kako zaista konkretno mogu da pomognu i svom detetu i čitavom timu, recimo ako se uključe u samu organizaciju. Dakle, preporučuje se upravama da aktivno privlače roditelje da se angažuju u klubu. Istovremeno, treneri ističu da uopšte ne dozvoljavaju mešanje tata i mama u trenerski posao. Prema rečima iskusnih trenera, dozvoljena je podrška ali ne i pridika sa tribina jer kritike roditelja i njihova dobacivanja samo zbunjuju decu i spuštaju samopouzdanje.
Ali da li je realno da se od roditelja očekuje da ne reagiraju dok gledaju svoje dijete kako igra?
Klubovi za omladince objašnjavaju da familija sa tribina treba da navija ali da ne sme da vređa. I, što je takođe važno, očevi i stričevi ili mame i tetke ne smeju da se mešaju u konflikte na terenu. Deca fudbaleri gotovo uvek sami uspešno rešavaju sukobe nastale tokom igre ali preživljavaju veliki stres i traumu ukoliko su žrtve ili svedoci nasilja među gledaocima, roditeljima i rođacima.
