Star, izolovan i uz to diskrimisan?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 24.10.2024. 25:56 Min.. Verfügbar bis 24.10.2025. COSMO. Von Sasa Bojic.
Star, izolovan i uz to diskriminisan?
Stand: 24.10.2024, 19:02 Uhr
Saša Bojić, Nenad Kreizer, Nada Pester
Da li je biti star stvarno „zlatno doba“? Položaj starijih ljudi zahteva pažnju, poštovanje i prava, njihov broj u svetu u stalnom je porastu. Samo u Nemačkoj živi 18 Miliona starijih od 65 godina. Diskriminacija starih ljudi je svakodnevna pojava. Stereotipi o starim osobama kao nesposobnim ili nevažnim članovima društva, vrlo su rasprostranjeni. I često skriveni. Jedno je sigurno: okruženi takvim stereotipima, stari ljudi lako mogu da počnu i sami da ih usvajaju. No, i protiv toga postoji lek.
Znate li ko su Pit i Bas? (Pete & Bas)? Reč je o britanskom reperskom duetu koji je tokom poslednjih šest godina osvojio najpre londonsku, pa potom britansku, pa potom i američku, i upravo osvaja i evropsku, javnost. Njihov žanr je uglavnom gangsterski rep, njihovi tekstovi su brutalni i pri tome duhoviti, bremeniti asocijacijama i šemama rimovanja za koje stručnjaci tvrde da su sam svetski vrh. A način na koji repuju, raspoređuju slogove i akcente, što se obično naziva reperski flow, gotovo je nenadmašan.
Kritičari su složni u oceni da Pit i Bas spadaju u prvu „A“ svetsku ligu. A počeli su da repuju sa 70 godina. Sada već imaju 75/76.
U mnogobrojnim reakcijama drugih repera, kritičara i analitičara, oni koji pre toga nisu znali ništa o njima, kada vide dva stara gospodina na ekranu, još i pre nego što počne repovanje, najčešće kažu: čekaj, čekaj, šta je ovo, je li ovo neka komika ili parodija?
A kada repovanje počne i njihov prepoznatljiv i gotovo nenadmašan flow osvoji slušaoca, počnu da pljušte komplimenti. Jer, dva gospodina su sa 70 godina shvatila koliko ih repovanje zanima i da imaju talenat za to. I to kakav. Tako nešto se možda ne događa svaki dan, ali zašto da ne?
Još jedna stvar mi je upala u oči. Mnogi kada ih vide i čuju konstatuju: „Evo dokaza da su godine samo broj. Ova dvojica su ostali mladi u srcu“.
E - neće biti, dragi mladi komentatori. „Ostati mlad u srcu“ je fraza iza koje se krije pohvala mladosti kao nekom specijalnom kvalitetu. A ona to nije. Ja bih radije rekao: kvalitet je kvalitet, bio čovek mlad ili star.
I postavio pitanje: kako dolazi do toga da taj kvalitet, u slučaju da je čovek star, često ne može da dođe do izražaja? Ili, drugim rečima: zašto se stari ljudi lako otpisuju kao kvalitetan deo društva?
Tim pitanjem Vas pozdravljam u novoj epizodi našeg podkasta posvećenoj diskriminaciji starih osoba.
Obrazovanje je veoma bitno
I pre nego što razmotrimo ovu temu, ima nešto što bih naglasio kao veoma važno. To je, naime, obrazovanje. Ako mi dozvolite da malo mudrujem, spadam u one koji misle da je obrazovanje ključ života. Kao i da ono ne sme da se završi u srednjoj školi, već da mora biti kontinuiran proces. Obrazovanje nam pomaže da shvatimo međuzavisnosti u svetu koji nas okružuje, da pratimo dešavanja u važnim oblastima javnog života kao što su politika ili privreda i da u svemu tome ostanemo kritični i duhovno vispreni.
Zašto to pričam? – Zato što ogroman broj ljudi, kada pređe određen broj godina, ne oseća nikakvu potrebu da vežba svoj intelekt. Mozak koji prerađuje informacije i izvlači zaključke, i pri tome se oslanja na veliko lično životno iskustvo - takav mozak je dovoljno moćan. Za njega neće biti preveliki problem da drži korak s vremenom. Odnosno, ako bude problem - biće onoliko koliko je problem i mlađim mozgovima.
I zato mislim da je dobro da porazmislimo o tome kako se sve manifestuje diskriminacija starih lica i šta ko – uključujući i one koji su diskriminisani – može da učini protiv nje.
Digitalni svet – težak ispit
Predlažem da odmah probamo igru zvanu „Podnesite zahtev za bolesničku rehabilitaciju“. Vaše zdravsteno osiguravajuće društvo će Vas odmah uputiti na internet. A na internetu, Nemačko penziono osiguranje piše da zahtev možete „udobno“ popuniti na njegovom sajtu. I sada Vam preporučujem da probate da to učinite, onako samo virtuelno, bez obaveza, samo da napravite prvih par koraka, recimo, da među više ponuđenih nađete pravi formular i počnete da ga popunjavate. Bez obzira na to koliko imate godina!
Da – stvar zapinje već na prvom koraku. Jer, tu piše:
„Postoje različiti formulari za rehabilitaciju – hoćete li da zatražite neku uslugu ili da nam samo prosledite informacije?“
Već sama formulacija je čudna, jer, ako hoću da zatražim uslugu, valjda moram da dam neke informacije o sebi. A ako neću da zatražim uslugu, zašto bih uopšte na sajtu posvećenom rehabilitaciji unosio podatke o sebi?
Najbolje od svega je što ispod tako postavljenog pitanja ni ne postoji mogućnost da odgovorite: „hoću ovo - ili ono“. Pa da posle toga nastavite dalje u željenom pravcu.
Umesto toga, imate mogućnost izbora između različitih vrsta zahteva. Za stara lica je već probijanje kroz te zahteve gotovo nemoguć posao. Vladanje internet-formularima je za one koji su radni vek proveli u analognom dobu gotov nemoguć posao. Propraćen pitanjima: gde sam sada kliknuo? Zašto ovo polje ne može da se otvori? Zašto ne prihvata ovo što sam ukucao? Itd. itd. sve do onog čuvenog: zašto je sve nestalo sa ekrana?
Da ne pričam o hororu koji poznaju svi koji su preko interneta kupovali avio-karte. Bez obzira na godine. Zašto je cena koja se momentalno vidi na ekranu veća od one koja je prvobitno navedena? Na sajtovima skrojenim tako da Vam se nametnu skriveni troškovi ili, još gore, pretplate koje je teško otkazati, svima je teško da se snađu. A posebno starim osobama koje ne mogu da drže korak sa svim tekovinama digitalnog doba.
Poenta je u tome što pravilna digitalizacija podrazumeva da se ona prilagođava starim osobama, a ne da stare osobe moraju da se prilagođavaju njoj i njenim pravilima.
Ipak, to kao da nikog ne zanima.
Zašto je to tako?
Uzroci i stereotipi
Većina stručnjaka smatra da za to postoje tri glavna razloga.
Prvi razlog leži u kulturnim faktorima. U mnogim zapadnim društvima postoji negativna percepcija starosti, često povezana sa slabošću, gubitkom produktivnosti i izolacijom. Zapadna društva su orijentisana na ekonomski rast, profit i učinak, i oni koji takvim ciljevima više ne doprinose lako nestaju sa radara javnosti.
Durgi razlog bi bio evolutivno-socijalne prirode, i zapravo nije daleko od prvog: ima teoretičara koji smatraju da diskriminacija starijih može biti evolucijski zasnovana: da se mladosti i fizičkoj spremnosti daje prednost zbog preživljavanja i reproduktivnih sposobnosti.
I treći veliki razlog pružaju mediji: oni često promovišu kult mladosti, dok se starost prikazuje kao period dekadencije, pasivnosti i tereta društvu. U filmovima, reklamama i serijama starije osobe se retko prikazuju u glavnim ulogama koje nisu povezane sa bolešću ili slabošću.
Što se tiče različitih sfera života u kojima se ispoljava diskriminacija starih lica, tu se posebno izdvajaju radni život, zdravstvo i sociokulturna sfera.
Starije osobe često imaju teži pristup novim poslovima ili ih poslodavci otpuštaju pre nego mlađe kolege. Česti izgovori uključuju tvrdnje da starije osobe nisu tehnološki upućene ili fleksibilne. Zakoni u ogromnom broju zemalja zabranjuju starosnu diskriminaciju, ali se u praksi oni često zaoobilaze.
U zdravstvu, stariji pacijenti često dobijaju manje pažnje, i lekari su skloni da brže odustanu od ofanzivnih tretmana zbog njihove starosti. Prečesto se na starije osobe gleda kao da su manje vredne ulaganja u zdravstvo. Isto kao što se često smatraju manje sposobnim za oporavak, što može da vodi u lošiji ishod lečenja.
A u sociokulturnoj sferi, stereotipi o starosti vode u marginalizaciju starijih osoba u društvu. A to vodi u društvenu izolaciju i usamljenost… i zapravo u čitav niz problema. Ako su starije osobe stalno suočene sa negativnim stereotipima, mogu i same da im se prepuste. I to vodi u gubitak samopouzdanja i osećanja sopstvene vrednosti. Tu smo već na korak od raznih psihičkih problema, poput anksioznosti ili depresije.
Ono što bih hteo da naglasim jeste i da stereotipi o starosti vrlo često vode u indirektnu diskriminaciju starih osoba. A ona se često manifestuje u načinu izražavanja. Na početku sam pomenuo da se divljenje starijim osobama koje su čile, vesele i bave se kreativnim radom često izražava rečima: „mladi su u srcu“. – I da je tu zapravo diskriminacija skrivena u dubinama pojma „mladosti“ kao nečeg superiornog, čime se meri i ono što se postiže i kada čovek više nije mlad. – Tako je: i kompliment može da sadrži stereotipe.
Ili, na primer, na Balkanu široko rasprostranjeno oslovljavanje nepoznatih starih ljudi sa: „bako“ ili „deda“. Možda sa dobrim namerama, ali vrlo nesuptilno. Svakome ko to čini predlažem da radije upotrebi izraz „gospođo“ ili „gospodine“ koji zrače mnogo većim poštovanjem.
I pored svega toga, ne može se reći da ne postoje i pravne i institucionalne mere protiv diskriminacije starosti. Tu je veoma važan aspekt digitalizacije društva koja napreduje ultrabrzim tempom. Zato Vas o merama za integraciju starih osoba u novo doba informiše moj kolega Nenad Kreizer.
Nenade, za početak, koliko starijih osoba koristi digitalne usluge u svakodnevici?
Prema podacima Ministarstva djece, obitelji i starijih 37 posto osoba starijih od 80 godina koristi digitalne usluge svakodnevno. Ukupno gledano, 88 posto građana Njemačke svakodnevno koristi Internet. Tu treba napomenuti da stariji nižeg ili srednjeg stupnja obrazovanja također mnogo rjeđe koriste digitalne usluge nego umirovljenici više školske spreme. Polazi se od toga da su ove osobe tijekom svog radnog vijeka ionako bile prinuđene na stalno tehnološko prilagođavanje pa im i prelazak na digitalizaciju ne pada teško.
Zašto je uopšte važno da se stariji uključe u digitalni život?
Život starijih osoba danas je mnogo raznovrsniji nego još prije koje desetljeće, kada je mirovina ujedno značila i djelomično ili potpuno povlačenje iz društvenog života. Politika polazi od toga da digitalizacija može značajno poboljšati društveni život starijih i pritom se tu ne misli na redovito komuniciranje preko videa s članovima obitelji koji recimo ne žive u istom gradu.
Ali zašto bi uopšte bilo važno biti delom tog digitalnog svijeta. Zašto se ne bismo mogli odlučiti u potpunosti se odreći digitalnih usluga?
Jedno je ako se netko dobrovoljno odluči ignorirati blagodati digitalnog svijeta. Takvih pojava imamo ne samo kod starijih nego i kod mlađih dijelova populacije. No statistika nam govori da se ipak radi o rijetkim iznimkama. Problem nastaje ako nekome, a sada govorimo o starijim osobama, prepriječen put digitalnim uslugama. Npr. ako žive u područjima gdje je Internet još uvijek nepristupačan, a takvih područja još uvijek ima, o tome može svjedočiti svatko tko se ikada vozio Njemačkom vlakom. Ili ako je teško doći do savjetovanja vezanog uz digitalne servise. Ili ako si jednostavno starija osoba iz materijalnog razloga ne može priuštiti ulazak u digitalni svijet.
Uraditi samostalno Check-in na aerodromu starijim osobama je sve teže
No barijere tehničke prirode postoje. Kako ih vlasti žele savladati?
Ministarstvo mladih, obitelji i starijih polazi od toga da su sve starije osobe otvorene za digitalnu kompetenciju. No s obzirom na to da se nitko ne rađa s tim kompetencijama osim tzv. digital natives, dakle mladih koji su se već rodili tijekom digitalizacije pa je za njih korištenje pametnih telefona i interneta poput korištenja, recimo radija za starije generacije, starijima treba ponuditi radionice tj. formate na kojima se objašnjavaju prvi koraci ka digitalizaciji.
Koje konkretne formate vlada nudi starijim građanima na putu u digitalni svet?
Za tu svrhu je pokrenut poseban projekt koji je nazvan „Digitalpakt Alter“ a tako glasi i internetska stranica. To je projekt koji povezuje one koji žele sakupiti znanje o digitalnom svijetu ali i one koji to znanje žele prenijeti.
I kako to konkretno izgleda?
Vlada dakle financijski pomaže inicijative koje se brinu za digitalno obrazovanje starijih. Trenutno u sklopu Digitalpakta za starije djeluje oko 250 lokalnih inicijativa koje se angažiraju oko približavanja digitalnih servisa starijima: od karte za javni prijevoz na zaslonu mobitela do rezervacije karte u kazalištu. Sve se to odvija preko tzv. mjesta iskustva. Radi se o mjestima za učenje, a to mogu biti lokalni mjesni klubovi, domovi za starije na kojima dolazi do, kako se navodi, razmjene iskustava. To konkretno znači da stariji korake prema svijetu digitalizacije uče od onih koji na tom području imaju više iskustva.
Kako država pomaže one koji žele pokrenuti takva mesta za razmenu digitalnih iskustava?
Kao prvo financijama, konkretno se nudi 3.000 eura godišnje, a zatim i umrežavanjem sličnih inicijativa na lokalnoj i saveznoj razini. Cilj ministarstva za starije je do kraja 2025. diljem Njemačke pokrenuti najmanje 300 ovakvih mjesta za razmjenu znanja iz digitalnog područja. Popularni oblik ovakvog jednog mjesta za učenje je jedan pojam koji je dio njemačke opće kulture: Stammtisch. Samo što se ovi zovu Digitale Stammtisch. Tu su još i brojne internetske stranice s informativnim materijalom i videima kojima se objašnjavaju različiti aspekti digitalnog života. Da razjasnimo one kojima je ovaj pojam nepoznat: Stammtisch se odnosi na običaj sastajanja određene grupe ljudi koje vezuje neki pojam, bilo da se radi o zajedničkim interesima ili su prijatelji. Obično se sastaje u lokalnom kafiću ili gostionici.
Koji se to konkretno detalji obrađuju pri obrazovanju starijih?
Oni temeljni: recimo, što je WLAN a što mobilni prijenos podataka. Kako se ulogirati na WLAN. Nadalje, korištenje raznih oblika komunikacije poput WhatsAppa ili Mesengera. Zatim kako se uključiti na online video konferencije, kako podesiti postavke na pametnom telefonu ili kako koristiti društvene mreže. U posljednje vrijeme sve češća teme je i korištenje umjetne inteligencije i digitalnih platformi poput ChatGPT-ja.
Za sve ove teme su pripremljene i pojedinačne brošure koje se sve mogu naručiti putem interneta na posebnoj stranici ministarstva obitelji.
Kada sve ovo spominješ meni na pamet pada jedan važan aspekt ulaska u digitalni prostor a to je zaštita podataka?
Da, u najnovijem Izvješću njemačke vlade o starenju, se zaštita podataka navodi kao jedan od ključnih aspekata zbog toga što je to jedan od najosjetljivijih područja digitalnog sudjelovanja i to ne samo za starije osobe nego za sve koji se kreću u digitalnom svijetu. Odnos prema zaštiti podataka spada dakle među najvažnije digitalne kompetencije.
Izveštaj o starenju navodi još neke segmente koji bi trebalo da igraju presudnu ulogu u pripremi starijih na digitalni svet.
Da, navode se segmenti svakodnevice koji su posebno važni za osobe starije dobi poput zdravstva, mobilnosti, stanovanja, socijalne integracije. Svi oni aspekti u kojima digitalizacija može podići životni standard. Dovoljno je samo spomenuti pametne satove koji preko mobitela prate sve važne tjelesne funkcije i po potrebi mogu alarmirati liječnika.
Bio je to Nenad Kreizer, a ja bih se nakratko vratio na primer sa početka ove epizode, britanske repere Pita i Basa. Kada su se prvi put pojavili na JuTjubu, gotovo svi su mislili da su to neki starci koji samo otvaraju usta na tuđ plejbek. Kada je postalo jasno da sami repuju, zilioni gledalaca su se pitali: aha, da li je to sada neka komika? Kada je postalo jasno da je repovanje ozbiljno, krenula je nova neverica tipa: ko li piše njihove tekstove? A onda se saznalo da ih sami i pišu. Doduše, sa rečima najmodernijeg žargona im ponekad pomažu njihove unuke i unuci, ali sve te spektakularne dvosmislice, igre reči, značenja i – istini za volju ponekad zaista vrlo surovi – stihovi, sve je to delo Pita i Basa.
Od prvog pojavljivanja pa do sadašnje situacije u kojoj imaju status velikih zvezda, prošlo je oko sedam godina.
No, u toj priči ima još nešto što je posebno zanimljivo. To su druga vremešna gospoda koja ih okružuju i vide sa sa njima u gangsterskim video-spotovima. Njih desetak, svi između 60 i 80 godina. Reč je o njihovim drugarima koji su jednostavno uživali u tome da se pojavljuju sa njima. No, svaki od tih drugara je – kako se u međuvremenu ispostavilo – inspirisan Pitom i Basom, i sam počeo da repuje. Pa su zajedno napravili bend koji se zove Snuker-tim i imaju svoje stvari nezavisno od Pita i Basa, a dvojica među njima su čak počela solo-karijere. Jedan od njih, Norman Pejn (Norman Pain) je postao velika zvezda andergraund-scene, odličan je reper i dobar pevač i pravi veoma neobičnu muziku i ima svoju više nego pristojnu fan-bazu u Velikoj Britaniji.
Eto kako starci koje svi smatraju već otpisanim mogu odjednom da izmile u život koji se udiše punim plućima, ostvare svoje snove, i što je najbolje, ponovo postanu rado viđen deo društva. Na koncertima Pita i Basa većinu u publici čine mladi u 20-im godinama. I atmosfera je uvek usijana!
Privilegovani starci
I samo još nešto. Diskriminacija starosti, to je nešto što postoji u životu nas običnih smrtnika. Ali, postoji i druga vrsta starih osoba koje ne samo što nisu na meti diskriminacije, već imaju vrlo bitan uticaj na globalna dešavanja. Ima mnogo primera.
Džo Bajden, predsednik SAD, ima 82 godine. I pristup onom čuvenom „crvenom dugmetu“ kojim se aktivira napad nuklearnim oružjem.
Joe Biden, predsednik SAD
Džordž Šoroš, američki investitor i finansijer opozicionih pokreta širom sveta, ima 94 godine. Tek prošle godine je zvanično predao biznis u ruke svog sina Aleksandra.
Henri Kisindžer, američki političar koji je šezdesetih i sedamdesetih godina imao ogroman uticaj na spoljjnu politiku SAD i sami timi na svetska zbivanja tokom Hladnog rata, da bi kasnije tako reći do poslednjeg daha bio aktivan u Savetu za spoljne odnose SAD i Bilderberškoj grupi, umero je u 100-toj godini.
Naravno da i u Nemačkoj ima dosta sličnih primera. Prvi nemački kancelar Konrad Adenauer bio je na najvišoj funkciji od 1949. do 1963. Ali je i kasnije na izborima dobijao direktne mandate i zastupao svoju CDU u Bundestagu do svoje smrti 1967 – a umro je u 91. godini.
Sećamo se i bivšeg kancelara Helmuta Šmita koji je umro u 97. godini, a sa 90 je u studijima nemačke televizije analizirao teme svetske politike i – pušio i pored zabrane pušenja u zatvorenim prostorima, jer mu se – moglo. Bilo je i sudskih tužbi gledalaca zbog toga, ali niko mu nije mogao ništa. On nikada nije doživeo diskriminaciju zbog svoje starosti. Naprotiv – samo privilegije.
Helmut Schmidt
Uopšte, ako se pogleda na političku scenu, i to svuda u svetu, odjednom se ispostavlja da postoji veliki broj staraca koji uopšte ni ne znaju šta je diskriminacija starih lica, već se na visokim funkcijama bore da što duže zadrže svoje fotelje – i uticaj – i u svakodnevnom životu su im sva vrata otvorena. Ne čekaju na red kod lekara, ne znaju šta je saobraćajna gužva, ni besparica, i na sve strane im se klanjaju i uvažavaju ih.
Ne želim da sada izvlačim nikakav zaključak o tome zašto diskriminacija starosti, poput mnogih drugih stvari, ume da bude tako selektivna. To bih rado prepustio Vama. I pozvao Vas da nam prenesete svoja iskustva o tome, bilo kao neko ko je time pogođen, ili je svedok pojave. Taman fino za početak, za one koji još nisu vični komunikaciji na društvenim mrežama, to bi mogla da bude prilika za tako nešto. Ja sam Saša Bojić – hvala Vam na pažnji.