Europska desnica ojačana nakon izbora za EU parlament. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 10.06.2024. 29:46 Min.. Verfügbar bis 10.06.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Europska desnica ojačana nakon izbora za EU parlament
Stand: 10.06.2024, 18:32 Uhr
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Građani Europske unije izglasali su novi saziv EU parlamenta. Konzervativna Europska pučka stranka (EPP) i dalje je najjača snaga. No najveća vijest ovih izbora je veliki uspjeh krajnje desnice u najvećim europskim zemljama poput Njemačke, Francuske i Italije. Što jačanje desnih populista znači za budućnost kontinenta ali i za predstojeće lokalne izbore u Njemačkoj i zašto su stranke njemačke vladajuće koalicije prošle tako loše? O tome u ovom podcastu govorimo s politologom Perom Maldinijem.
Diljem Europske unije pravo izlaska na izbore za EU parlament ima oko 350 milijuna građana, u Njemačkoj je s pravom glasa na EU izborima 64,9 milijuna građana. To ove izbore, nakon Indije, čini jednim najvećim demokratskim izborima na svijetu.
Iako EU parlament ne određuje sam politiku Europske unije, njegove ovlasti su povećane posljednjim izmjena EU ugovora. EU parlament bira i čelništvo Europske komisije, tijela koje igra ulogu vlade Europske unije.
Na izborima za EU parlament u Sloveniji i Hrvatskoj bilježi se također pobjeda demokršćanske opcije uz malu izlaznost, u Hrvatskoj vrlo niskih 21 posto.
Europske nacionalističke stranke ostvarile su dobitke na izborima za Europski parlament na temelju nezadovoljstva birača zbog rastućih cijena, migracija i troškova zelene tranzicije, a sada će svoj izborni rezultat pokušati pretočiti u utjecaj na europske politike, piše u svojoj analizi agencija Reuters.
Nacionalističke, populističke i euroskeptične stranke osvojile su nešto manje od četvrtine ukupnog broja mjesta u Parlamentu. Demokratska većina predvođena pučanima i dalje može određivati smjernice politike Europske unije ali stranke poput AfD-a će ovako ojačane zasigurno stvarati jaču protutežu njihovom radu posebice što se tiče omiljenih tema desnice kao što je migracija.
Nadalje, jedan od deklariranih ciljeva ovih političkih snaga je i izlazak iz Europske unije. To doduše za sada nije izgledno u većini zemalja koje poput Mađarske ili Slovačke profitiraju od članstva ali u doglednoj budućnosti, kako smatraju analitičari, neki novi oblik Brexita nije isključen. Uspjeh krajnje desnice u Francuskoj primorao je predsjednika ove zemlje Emmanuela Macrona da raspiše nove parlamentarne izbore.
Kolega Filip Slavković za nas analizira ishod EU izbora u Njemačkoj.
Filipe odmah na početku: kako izgledaju službeni rezultati?
U Nemačkoj su ubedljivu pobedu, uz priliv glasova u odnosu na izbore 2019, odnele opozicione partije Unije, Hrišćansko-demokratska unija svuda osim u Bavarskoj i Hrišćansko-socijalna unija koja deluje jedino u Bavarskoj. Ove dve „sestrinske partije“ dobile su poverenje 30 odsto birača čime su osvojile 29 mesta u Evropskom parlamentu. Na drugu poziciju sada je izbila Alternativa za Nemačku, desničarska opoziciona stranka koju je u finišu predizborne kampanje uzdrmalo nekoliko korupcionaških i političkih skandala nosioca izborne liste i drugih visokih funkcionera. AfD je sa 15,9 procenata glasova zabeležila najbolji rezultat od osnivanja na izborima održanim u celoj Nemačkoj i imaće 15 poslanika u Evropskom parlamentu. Tek na trećem mestu je stranka kancelara Olafa Šolca, Socijaldemokratska partija Nemačke, sa 13,9 odsto glasova i relativno malim gubitkom u odnosu na izbore od pre pet godina. SPD će u novom sazivu parlamenta imati 14 poslanika. Druga vladajuća partija u Nemačkoj, Savez 90 Zeleni, je najveći gubitnik izbora sa minusom od 8,6 procenata u odnosu na prethodno glasanje. Zeleni su sada dobili 11,9 odsto i imaće 12 poslanika u evro-parlamentu. Najmanja nemačka vladajuća stranka, Liberali odnosno Slobodna demokratska partija, neznatno je izgubila podršku i sad s 5,2 odsto dobila 5 poslanika.
Stranke njemačke vladajuće "semafor"-koalicije zajedno su dobile manje glasova od demokršćanske Unije.
Što je i podstaklo vođe konzervativne opozicije da traže promene u Nemačkoj. Predsednik CDU i lider opozicije u Bundestagu, Fridrih Merc, bio je još uzdržan rekavši da vladajuća koalicija mora da promeni politiku ili da se sama promeni ali je šef CSU i predsednik vlade pokrajine Bavarska, Markus Zeder, zahtevao da vlada podnese ostavku i da se raspišu vanredni izbori za Bundestag.
Raspisivanje prevremenih izbora je savezna vlada u Berlinu, koliko sam pročitao, već odbacila.
I predsednica AfD, nacionalističke opozicije, Alis Vajdel, tražila je prevremene izbore za nemački parlament posle debakla nemačke vlade na evropskim izborima i kao primer navela Francusku. U Francuskoj je, naime, takođe desničarska opoziciona stranka Nacionalno ujedinjenje dobila skoro 31,5 odsto glasova dok je vladajuća liberalna koalicija, koja u slobodnom prevodu nosi naziv Mora Evropa, pala na 14,5 procenata; pa je predsednik Emanuel Makron odmah raspisao vanredne parlamentarne izbore. Trik je, međutim, u tome, što je francuski politički sistem više predsednički pa Makron, čak i ako izgubi parlamentarne izbore, može i dalje da vlada jer mnoge odluke donosi mimo parlamenta; i istovremeno može da oslabi sadašnju opoziciju jer ukoliko nacionalisti formiraju vladu ali budu primorani na tzv. kohabitacju s predsednikom, neće moći da sprovode mnoge od svojih političkih planova mimo volje Emanuela Makrona. U Nemačkoj, gde se na izborima bira samo vlada i gde je kancelar nosilac državne politike, stanje je drugačije.
U Francuskoj je u još novi saziv Evropskog parlamenta ušlo tek sedam koalicija, jer su ostali bili ispod cenzusa od 5 %, dok je u Nemačkoj mandate dobilo 15 partija jer nije bilo izbornog praga.
I u Holandiji i Belgiji su, recimo, glasovi na ovim izborima za parlament Evropske unije podeljeni na mnogo više stranaka nego što je to obično slučaj na nacionalnim izborima. Ovde u Nemačkoj su npr. po tri poslanika dobili liberalno-nacionalni Slobodni Birači i proevropska stranka Volt, dva poslanika je zadržala tzv. stranka satiričara Partija. Samo tri poslanika imaće pak Levica, koja je nekada bila jaka opozicija u Bundestagu i vladajuća stranka u istočnim saveznim pokrajinama. Levica je pala na ispod tri odsto glasova izgubivši polovinu birača. Iz mesta, što bi se reklo, dobar rezultat osvojila je nova partija Savez Sara Vagenkneht, nazvan po svojoj osnivačici i bivšoj liderki Levice. Sara Vagenkneht je stranku formirala početkom ove godine a sad je na prvim izborima na kojima je učestvovala dobila više od šest procenata glasova što će joj doneti šest poslanika.
Kako će izgledati novi saziv Europskog parlamenta, kakvog utjecaja snažni AfD ima na predstojeće lokalne izbore u Njemačkoj te zašto je hrvatska desnica opet ostvarila mnogo bolje rezultate u dijaspori nego u Hrvatskoj? Odgovore na ova pitanja ćemo pokušati pronaći u ovom izdanju podcasta i kroz razgovor s Perom Maldinijem, politologom iz Dubrovnika.
Gospodine Maldini, kako biste vi ocijenili izbore za Europski parlament u Hrvatskoj? Što je po vama ono što će se pamtiti?
Možda bismo mogli izdvojiti nekoliko stvari. Ono što će se pamtiti, nažalost, ne po dobru, to je iznimno niska izlaznost. Dakle, to je nešto što čak i oni koji su bili najskeptičniji u pogledu izlaznosti nisu očekivali s obzirom da smo imali nešto iznad 21 posto, što je neznatno više nego što smo imali na prvim izborima 2014. kada je na neki način to bilo za očekivati, ali nipošto ne i danas kada imamo de facto 11 godina članstva u Europskoj uniji i kada su i više nego dobro mnogim građanima, trebale biti poznate i europske vrijednosti i europski izbori i svrha tih izbora. Što znači za prosječnog običnog građanina i socioekonomske uvjete života naših građana participacija na europskim izborima za parlament, za predstavnike zastupnika u parlamentu, gdje se donose bitne odluke koje de facto nacionalna zakonodavstva, pa tako i hrvatsko, implementira u svoj okvir. Dakle i na taj način izravno, dakle, utječe na oblikovanje naših života. U tom smislu tu je jedan podbačaj, a jedan od razloga, možda i najvažniji razlog zašto je to tako, je jedna velika zasićenost nedavnim, prije mjesec dana ili malo više, parlamentarnim izborima koji su bili prilično burni i koji su izazvali jednu visoku političku polarizaciju u hrvatskom biračkom tijelu. I jednostavno taj jedan zamor koji je rezultirao nakon tih izbora i ta polarizacija dovele su do toga da građani, koji inače ove europske izbore smatraju sekundarnim u odnosu na parlamentarne nacionalne izbore, su zapravo jednostavno rezultirali s iznimno rekordnom rekao bih niskom izlaznošću.
Kako biste objasnili uspjeh te krajnje desnice u ostatku Europe? S obzirom na to da smo u Njemačkoj najviše nas zanima AfD. Hoće li to promijeniti nekakvu politiku Europske unije ili mislite da zbog razlika unutar same desnice, recimo, Le Pen ne želi imati, Talijani također ne žele imati ništa s AfD-om, ograđuju se od njih, mislite li da će oni uspjeti na europskoj razini nekako udružiti svoje snage?
Ako govorimo o hrvatskoj desnici, ona se ni na kakav način ne može uspoređivati s Njemačkom, recimo sa AfD-om. Općenito u Hrvatskoj ja mislim da i desne političke opcije, primjerice Domovinski pokret, manje ili više i te opcije su unutar ja bih rekao ustavnog luka. Dakle oni koji ne zazivaju promjene koje bi bile promjene vezane za bilo kakva rušenja standarda liberalne demokracije, što se ne može reći za one populističke radikalno desne stranke drugdje. Primjerice, ja držim da npr. situacija, kao što je u Mađarskoj ili u Poljskoj ili recimo u nekadašnjoj istočnoj Njemačkoj da se u Hrvatskoj ne može nikada dogoditi jer to je jednostavno socio kulturno, a i politički, dakle uvjetovano. S druge strane, Hrvatska ima jedno prilično stabilno, gotovo petrificirano biračko tijelo znači koje manje ili više ne mijenja svoja politička opredjeljenja. U tom smislu, ako govorimo o ovomu jednome, kao što vidimo sad predstavniku desnice, to je upravo gospodin Bartulica, on na neki način vjerojatno će biti otići u ove europske konzervativce Reformiste, manje vjerojatno u Identitet i demokraciju, mada su to prilično heterogene skupine.
Nemačka ima ukupno 96 poslaničkih mesta i najveća je nacionalna grupacija u Parlamentu EU koji ima 720 mesta. Partije se udružuju u poslaničke Klubove shodno političkoj opredeljenosti.
Najveći će i u novom sazivu biti Klub poslanika Evropske narodne stranke EPP što su u stvari hrišćanske demokrate a čija je predvodnica nemačka poslanička grupa iz partija CDU i CSU. EPP će imati 185 poslanika, više nego 2019. Drugo-plasirani sa 137 poslanika biće Klub Progresivnog saveza socijalista i demokrata, dakle socijaldemokratske stranke, a sledi Obnoviti Evropu što je u stvari klub liberala, sa 79 poslanika. Liberali su uz zelene partije i najveći gubitnici izbora u EU. Klub Zelenih i Evropskog slobodnog saveza imaće 52 poslanika. Najveći pojedinačni dobitnici su desničarske i nacionalističke stranke: okupljene u Klubu Evropskih konzervativaca i reformista, koji će sada imati 73 poslanika i smatra se umereno ekstremnim, i Klubu Identitet i demokratija, koji će imati 58 poslanika a karakteriše se kao izrazito desničarski. Najmanji poslanički Klub biće Levica sa 36 mandata ali će novi saziv Evropskog parlamenta imati još 46 nezavisnih poslanika i 54 novo-izabranih poslanika iz partija koje do sada nisu bile ni u jednom od etabliranih Klubova.
Pred izbore je zbog pro-nacističkih izjava nosioca liste, Alternativa za Nemačku bila isključena iz svog Kluba u Evropskom parlamentu ali su novo-izabrani poslanici AfD-a danas već izglasali da Maximilian Krah bude isključen sa liste pa se očekuje povratak AfD u Klub Identitet i demokratija.
Inače, i u Hrvatskoj i u Sloveniji su najviše glasova osvojile tzv. narodne stranke koje ulaze u Klub EPP zajedno sa nemačkom CDU. U Hrvatskoj je 34,6 procenata glasova osvojila vladajuća HDZ, Hrvatska demokratska zajednica; sledi opoziciona koalicija SDP oko Socijaldemokratske partije Hrvatske sa 29,96 procenata glasova a potom Domovinski pokret sa 8,82 odsto te platforma Možemo sa 5,92 odsto i koalicija Istarski demokratski sabor sa 5,61 odsto. Koalicija Most dobila je 4 procenta glasova dok su ostale manje stranke i nezavisni kandidati osvojili više od 15 odsto glasova. U Sloveniji je više od 30 procenata glasova dobila nacionalno-konzervativna Slovenska demokratska stranka, više od 22 procenta osvojilo je socijal-liberlano Gibanje Svoboda a više od 10 odsto dobila je Vesna, zelena stranka. Po oko 7,5 % dobili dobili su Socialni demokrati, Nova Slovenija tj. hrišćanski demokrati te Slovenska ljudska stranka dok su na oko 4 procenta stranka Levica i Državljansko gibanje Resnica; uz još par stranaka sa po jedan do dva procenta glasova.
I kako će se na kraju formirati većina u Evropskom parlamentu koja će birati Evropsku komisiju?
Politički dogovor svakako tek treba da naprave šefovi država i vlada članica Evropske unije ali se već sada zna da će konzervativici, najveća poslanička grupa, ići u savez sa socijal-demokaratma i liberalima, jer će tako u zboru imati komotnu većinu od preko 400 poslanika. Dok ne počnu svi ti pregovori treba zabeležiti još i da je u Nemačkoj zabeležen rekordno visok odziv birača od 64,8 odsto dok je najniži odziv bio u Hrvatskoj sa 21,34 procenta. Interesantno je i da je i u Bugarskoj, u kojoj su se istovremeno održavali i vanredni nacionalni parlamentarni izbori, odziv birača bio rekordno nizak sa samo 31,8 procenata. I tamo su pobedili konzervativci sa 23,5 odsto glasova.
Evropski parlament nije klasičan skup poslanika pa ćemo verovatno tek posle letnje pauze znati ko su pravi pobednici.
Ursula von der Leyen
Zašto misliš da ćemo morati da čekamo?
Učinak pojedinačnih partija ili koalicija članicama Evropske unije je poznat, zna se koliko su dobili procenata glasova i shodno tome koliko mandata su osvojili. To je ipak, u parlamentu u Briselu tj. Strazburu tek početak. Slede dugotrajni pregovori o tome ko će biti nova predsednica Evropske komisije a onda i kojoj će zemlji pripasti koji resor Komisije, ko će biti predsedavajući parlamenta itd. Posle izbora 2019. za šeficu Evropske komisije na kraju je izabrana Ursula fon der Lajen koju niko tokom predizborne kampanje i samih izbora nije pominjao. Ona je tek nešto ranije napustila mesto ministarke odbrane Nemačke, praćena optužbama za korupciju i nepotizam koje nisu bile dokazane jer navodno tehnički više nije bilo moguće doći do dokaza. Fon der Lajen je sada bila nosilac liste evropskih konzervativaca i vodila je kampanju za novi mandat na mestu predsednice Komisije. Međutim, neposredno pre izbora, protiv nje je belgijsko tužilaštvo pokrenulo istragu za korupciju i nepotizam prilikom nabavki vakcina za vreme pandemije. I ovde, barem za sada, nije tehnički moguće doći do dokaza a sud u Liježu je prvo zasedanje u ovom slučaju, zakazano za sredinu maja, odložilo za decembar. U međuvremenu su se pojavili izveštaji, doduše zvanično nepotvrđeni, da slučaj od belgijskog treba da preuzme evropsko tužilaštvo. U zbiru, moglo bi da se desi da je Ursula fon der Lajen pobedila na ovim izborima ali da izgubi mesto šefice Komisije.
