Njemačka nogometna bajka?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 13.06.2024. 29:36 Min.. Verfügbar bis 13.06.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Zašto navijači vjeruju u bajke?
Stand: 13.06.2024, 17:47 Uhr
Nenad Kreizer, Saša Bojić, Amir Kamber
Počinje Europsko prvenstvo u nogometu. Nova ljetna bajka? Domaćin Njemačka, očekuje sličnu atmosferu i katarzu kao na posljednjem velikom turniru, Svjetskom prvenstvu 2006. Mnogi se nadaju i osvajanju titule. Nenad Kreizer razgovara s legendarnim sportskim komentatorom Milojkom Pantićem o šansama Hrvatske, Srbije i Slovenije. Kako on komentira današnji stil komentiranja? Saša Bojić iznosi niz korisnih informacija vezanih za EP, između ostalog i nešto vrlo zanimljivo o maskoti medvjediću Albärtu.
Pred Njemačkom je veliki sportski spektakl. Europsko prvenstvo za nogometaše počinje ovog petka. Prva utakmica Njemačka - Škotska u Münchenu. Očekuje se dolazak oko 200 hiljada fanova iz Škotske od koji te oko 20 hiljada imaju ulaznice - dok ove druge upozoravaju da je njemačko pivo jače od škotskog.
Oni koji su već tada bili u Njemačkoj, zasigurno se sjećaju 2006. i Svjetskog prvenstva u nogometu koje se te godine održavalo u ovoj zemlji. Mnogi su ovo prvenstvo doživjeli kao pozitivnu prekretnicu u društvenom raspoloženju. I iako Njemačka tada nije osvojila prvenstvo nego je nakon izgubljenog polufinala protiv Italije završila na trećem mjestu, još uvijek se, gotovo dvadest godina kasnije, govori o "Sommermärchen" o "ljetnoj bajci" koja je cijelu zemlju bacila u pozitivni trans. Tadašnji generalni sektretar UN-a Kofi Annan je onda izjavio kako svijet više nema potrebe da se boji njemačkog patriotizma i zastava.
Njemačka je nekoliko godina kasnije 2014. u Brazilu i osvojila prvenstvo ali svi se još nekako najviše sjećaju tog ljeta 2006. Mnogi se nadaju da će se ljetna bajka ponoviti i to sa sretnim ishodom, osvajanjem prvenstva. Nekoliko pobjeda njemačke reprezentacije uoči samog prvenstva kod mnogih je pobudidilo nadu u europsku titulu. Raspoloženje ne mogu pokvariti ni upozorenja o povećanoj opasnosti od terorističkih napada ni potmula društvena atmosfera koja već neko vrijeme vlada zemljom.
I tri reprezentacije s jugoistoka Europe s povećanim nadama dolaze na prvenstvo u Njemačku: Srbija, Slovenija i Hrvatska slove kao vječiti tajni favoriti. U gradovima u kojima već nekoliko dana odsjedaju reprezentacije okupilo se mnogo navijača koji su došli do Njemačke. U brandenburškom Neuruppinu, gdje je smještena hrvatska reprezentacija, već danima vlada opsadno stanje i stječe se dojam da je za navijače osvojeno prvenstvo već gotova stvar.
Kolega Saša Bojić otkriva nam detalje vezane uz predstojeći nogometni spektakl.
Saša, na početku jedno praktično pitanje, i da se razumijemo, pitam za prijatelja: smijem li na poslu gledati utakmice preko live-stream-a?
Samo ukoliko je to poslodavac izričito dozvolio. Ako se nije izjašnjavao o tome, važi pravilo da za vreme rada nema gledanja prenosa. Pogotovo ne preko radnog tj. službenog računara jer se on smatra sredstvom za rad a gledanje utakmica se smatra privatnom aktivnošću. A ako je poslodavac baš tematizovao gledanje šampionata i naglasio da toga ne sme biti, onaj ko to prekrši može da dobije i otkaz. U pauzama rada može da se gleda hta se hoće, naravno, na privatnim aparatima.
A šta je sa radio-prijenosima?
Oni nisu zabranjeni ukoliko se time ne utiče na sam rad i ako i kolege koje čuju prenos nemaju ništa protiv. Tako je glasila odluka Saveznog suda rada iz 1986. godine na koju se svi pozivaju i dan-danas. Ako poslodavac odluči da zabrani i slušanje radija, on o tome mora da obavesti i radnički savet – ukoliko ovaj postoji. Inače zabrana ne važi.
Kako stoje stvari za korištenjem zastava i zastavica u javnosti?
Nema problema za one koji hoće da istaknu zastavu na prozor ili balkon, dokle god nema opasnosti da to padne na ulicu i nekog povredi ili dokle god ne zaklanja susedima na spratu niže pogled kroz prozor. I naravno ako neko hoće da zašrafi na fasadu držač zastave onda je to zadiranje u građevinsku supstancu i za to je potrebna posebna dozvola zavoda za gradnju. Sa tim zavodom u Kelnu sam na primer imao kontakte i znam da u malo verovatnom slučaju da neko traži tako nešto sigurno mora da podnese zahtev bar četiri godine unapred. Mislim to sudeći na osnovu mog iskustva sa njihovom brzinom i spremnošću za kontakt.
Nogometno prvenstvo je i vreme kada na sve strane viđamo automobile okićene zastavama ili sa onim presvlakama na retrovizorima. To je valjda dozvoljeno.
Isto tako naravno – dokle god se ne ugrožava bezbednost saobraćaja, dokle god se ne pokriva vidno polje vozača, znači ne smeju biti ispred vetrobrana i zadnjeg stakla kao ni ispred prednjih bočnih prozora. A u našem modernom vremenu se vodi računa i o tome da zastave ne pokrivaju razne senzore koje automobili obično imaju na sve strane, tako da kačenje zastava postaje zapravo sve veći problem osim ako neko ne vozi automobil poput mog, star 16 godina, tu nema senzora ni elektronike, tako da sam u prednosti. Jer, recimo, one navlake za retrovizore ne smeju da se stavljaju ako na retrovizorima postoji migavac. Ja recimo nemam taj problem.
Za vrijeme Prvenstva Evrope biće i više privatnih okupljanja, a zna se da nisu svi ni upućeni u fudbal, niti ih EURO zanima. A s obzirom na to da EURO traje više od mesec dana, i tu će se svakodnevica promeniti, biće mnogo više buke u večernjim satima. Kako je to regulirano?
Jasno je da će mnogi ljudi gledati utakmice kod kuće, u društvu, uz dosta piva, ali tu su pravila jasna kao i kada nema šampionata: kućne žurke smeju da se priređuju i da se pritom pusti ozvučenje ali samo na takozvanu sobnu jačinu zvuka. Doduše, reč je o izrazu koji me je uvek fascinirao: Zimmerlautstaerke. Jačina koja je dovoljna za prostoriju, ali ne ometa nikog van nje. I tu su naravno moguća razna tumačenja posebno ako utakmicu prati ekipa nagluvih penzionera, jer je za njih sobna jačina tona nešto sasvim drugo u odnosu na tinejdžere. Ali, ako se komšije pobune, bolje je utišati televizor jer preti novčana kazna. Inače, gradske vlasti preporučuju da se susedi pre žurke obaveste da će biti malo glasnije, ali to je samo preporuka. Ali poznajemo to, kada u poštansko sanduče dobiješ cedulju sa najavom malo bučnijeg provoda u susednom stanu, pa to treba da ostavi utisak da komšije vode računa o svemu, to je više onako, pokušaj da te odobrovolje.
A šta je sa onim čuvenim automobilskim povorkama koje trube ulicama kada na utakmici pobedi njemačka ili neka od reprezentacija koja ima jaku podršku dijaspore u Nemačkoj?
Te auto-povorke generalno nisu dozvoljene bez obzira na povod, i policija ima pravo da ih razjuri, ali se zna da je policija u vreme šampionata nešto tolerantija kada se radi o toj pojavi.
Dobro – tako je s prometom, ali gužva se neće moći da se izbegne, na pločnicima takođe, jesu li organizatori tu spremili neke posebne pogodnosti za domaće posetioce i goste šampionata?
Svakako. Te pripreme su takve da se u njihovom opisu stalno pominju reči reči: „klima“, „diverzitet“ i „održivost“. Evropska fudbalska unija je rešila da ovaj Šampionat u Nemačkoj bude najodrživije fudbalsko prvenstvo svih vremena. Ona hoće da turnir bude primer za sve globalne priredbe te vrste. Evo da počnem od najvažnijeg, a to su toaleti na stadionima, oni moraju biti uniseks, dakle, nema više podele na ženske i muške. Ja ih još nisam video, ali pretpostavljam da u kabinama neće biti pisoari. Eto malo sam se i našalio. No, u toaletima za ispiranje sme da se koristi samo takozvana „siva voda“, zapravo kanalizaciona voda koja je filtrirana tako da u njoj nema više fekalija, ali još nije za piće – što znači da se kruženjem vode u sistemu voda zapravo štedi i tako smo postali dodatno održivi. Ali, vodi se računa o svemu, pa tako na svim stadionima za jelo mora biti ponuđena i veganska hrana. Ne sme biti pušenja. A noćno osvetljenje stadiona će biti redukovano – to se ne odnosi na reflektore koji osvetljavaju teren – zbog štednje struje.
Što je za očekivati od ovog prvenstva? Kakve su šanse Njemačke da ostvari svoju "ljetnu bajku"? I zašto je među kolegama Mladen Delić još uvijek uzor kada je u pitanju praćenje sportskih događaja? O svemu ovome razgovaramo i s legendom sportskog novinarstva s jugoistoka Europe Milojkom Pantićem. Evo šta on misli o sadašnjim komentatorima:
Znate šta, menja se sve pa se menja i profesija sportskih komentatora i sportskih novinara uopšte. Ja mislim da će ova, kako je zovu, veštačka inteligencija, da će ona ukinuti tu profesiju. Jer će ljudi puniti kompjutere i oni će izbacivati članke, izveštaje i sve ostalo, komentare i tako dalje. Ono što odgovara ovim vlastima ili onima koji određuju živote u pojedinim državama. Ja sam već 12 godina u penziji i ponekad, verujte mi, za tih 12 godina nisam dva puta seo da pogledam neki prenos neke utakmice. Upravo zbog tih komentatora, to je više nemoguće. Oni sa interneta, sa tih društvenih mreža skinu sve i svašta i onda to čitaju. Ja govorim to o komentatorima u Srbiji, ne znam kako je u Nemačkoj. I onda tu za vrijeme utakmice čitaju. Nema veze što se to okreće na terenu itd. Čak je jedan i to kao bolji, važi za najpopularnijeg reportera u Srbiji, rekao: "izvinjavam se, moram prekinuti ovo što sam počeo da pričam, jer evo šanse."
Pretpostavljam da će biti smanjen i otpad i smeće. Već je bilo dosta događanja na kojima su se prodavala recimo pića samo u čašama i šoljama za višekratnu upotrebu.
Nego šta, to bitno smanjuje količinu smeća. Ali zaštita životne sredine je generalno u prvom planu, pa tako svi moraju voditi računa o smanjenju emisije CO2. Na primer, autobusi kojima se stiže do stadiona, ali i oni koji prevoze same momčadi moraju imati minimalnu emisiju CO2, čitaj moraće da budu električna vozila, a prilazi stadionima moraju biti udešeni tako da budu zgodni za dolazak pašice ili biciklom. Što znači da mora biti obezbeđeno dovoljno veliko parkiralište za bicikle. Ja još nikada nisam video parking za recimo 50.000 bicikala ali polazim od toga da će kapaciteti ipak biti bitno manji.
UEFA je sigurno povela računa i o mjerama u borbi protiv diskriminacije?
Tako je, ne samo što se vodi tačuna o diverzitetu i inkluziji kada je reč o angažovanju volontera koji opslužuju čitavu manifestaciju, već su u prvom planu prevencija i borba protiv svake vrste diksriminacije, i zato na stadionima postoje mesta na kojima diskriminaciju može da prijavi svako. I radnici tadiona i volonteri i sami gledaoci. UEFA je osim toga rešila da uloži sve napore da organizuje turnir u skladu sa međunarodnim principima poštovanja ljudskih prava. I sada ja moram unekoliko podrugljivo da dodam: da, rešili su, nakon što je FIFA sa Mundijalom u Kataru pokazala da su ljudska prava rastegljiv pojam, sada fudbalska industrija nastoji da popravi svoj imidž.
I reci mi još nešto o maskoti Prvenstva, obično su to neke simpatične životinje. Koja je zvjerka sada u pitanju. Sjećam se da su se maskoti 2006. svi izrugivali zbog trapavosti i činjenice da nije nosio hlače.
E to je prava tema za mene jer sam se generalno ranije uvek smejao takozvanim maskotama svega i svačega, maskota je zapravo jedan dizajnerski žanr koji možda zaslužuje čitavu jednu epizodu podkasta. Na ovom prvenstvu maskota je Albert, medvedić koji se zapravo zove Albärt - ono „e“ u mojoj transkipciji je zapravo nemački diftong „ä“ koji je tu preuzet zbog reči „Bär“ da bi bilo Al-bär-t. Nisam siguran koliko je to pametno s obzirom da većina jezika zemalja učesnica prvenstva nema nemačke dvoglase i ne zna da ih izgovori.
U svakom slučaju, ako se neko pita zašto je za maskotu odabran medved, odgovor ne glasi: zato što je to ugrožena vrsta ili nemačka nacionalna životinja, već: zato što je on reminiscencija na prvog plišanog mecu koji se u prodaji pojavio daleke 1902. godine. Moja prva pomisao tim povodom je glasila: koga to uopšte zanima, osim što je prvog plišanog mecu na tržište izbacio Nemac, ali nije u pitanju nikakva okrugla godišnjica. No, ostaje mogućnost da Albert privuče decu i na njih prenese oduševljenje fudbalskim sportom, kao što je to rekao direktor turnira Filip Lam. I dodao da je i sam otac, te da zna da to podstiče i dečju maštu. Tako da ćemo Alberta imati u svim uobičajenim formama, od plišane igračke do priveska za ključeve.
Ali njegovo ime je koliko znam ipak sporno iz drugog razloga: zbog spora oko autorskih prava.
Da, UEFA je to ime registrovala u oktobru prošle godine u Zavodu Evropske unije za duhovnu svojinu, ali više meseci pre toga je pod istim imenom jedan Nemac iz Hamburga registrovao svoju firmu za sportsku odeću i rekvizite. I on je uložio žalbu zbog UEFA tako da se ni sada ne zna hoće li Albert i zvanično da se zove tako, ili samo nezvanično. U radnji same UEFA se taj meda zasad ne prodaje pod tim imenom.