Žena na poslu u Njemačkoj?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 26.06.2024. 26:12 Min.. Verfügbar bis 26.06.2025. COSMO. Von Maja Maric.
Žena na poslu u Njemačkoj?
Stand: 26.06.2024, 17:40 Uhr
Maja Marić, Aida Kožar, Amir Kamber
Tražite li posao u Njemačkoj? Znate li koje uvjete morate ispuniti? Postoji li branša koja bi vam više pogodovala? I ako ste žena, hoćete li biti manje plaćena? Studije pokazuju da žene djeluju nesigurnije od muškaraca u pregovorima za plaću i češće biraju zanimanja koja su manje plaćena. Kako ne upasti u tu zamku? Na sve to odgovaraju danas Maja Marić i Aida Kožar. Svoje iskustvo traženja posla, ali i prihvaćanja u stranoj sredini, donosi i gošća Hana Mujdragić, doktorica anestezije.
Tema kojom se često bavimo u našem podcastu je - posao u Njemačkoj. Neizbježna tema za ljude koji planiraju doći i živjeti u Njemačkoj. Ali, čini se, neizbježna tema i za samu Njemačku - zbog velikog nedostatka radnika i radnica.
I već smo snimali epizode o tome koliko je radne snage potrebno Njemačkoj. A onda smo i razgovarali o Zapadnobalkanskoj regulativi, i to samo prije dva tjedna.
Za one koji ne znaju, radi se o regulativi koja potencijalnim radnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije daje jednostavniji pristup njemačkom tržištu rada i podrazumjeva, na primjer, lakše odobravanje vize na šest mjeseci, a zatim i lakše dobivanje stalnog boravka u Njemačkoj.
Danas se bavimo pitanjem zaposlenja - ali iz ženskog ugla. Kolegica Aida Kožar i ja, razgovaramo o tome na šta bi to žene trebale obratiti pažnju u potrazi za radnim mjestom u Njemačkoj
Postoje li drugačija nepisana pravila? Trebamo li se prilagoditi novoj sredini ili biti autentični? Postoje li poslovi u kojima žene imaju više šanse? Kako pregovarati o visini plaće? I može li izbor odjeće biti presudan u tome hoćemo li se zaposliti ili ne?
Aida, prije nego sto se posvetimo ženama, je li stvarno tako jednostavno doći do posla sa regulativom o Zapadnom Balkanu kako zvuči?
Jajn, što bi rekli Nemci. I jeste i nije. Zaista je tako, samo što, pored državljanstva jedne od zapadno-balkanskih zemalja, Nemačka traži da:
- u poslednje dve godine niste bili azilant u Nemačkoj
- da, ako ste stariji od 45 godina, iznos vaše godišnje plate iznosi 55 odsto od prosečnog bruto dohotka koji je potreban za uplaćivanje penzionom fondu.
To 55 odsto godišnje iznosi blizu 50 hiljada eura godišnje, tačnije, 49 830 evra. Znači, starijima od 45 godina svaka mesečna bruto plata koja je ispod 4.152,5 evra ne zadovoljava kriterijume ove „Zapadnobalkanske regulative“. Što, posle dažbina koje se oduzmu za penzioni fond i zdravstveno osiguranje znači netto dohodak oko 3 hiljade evra.
Ok. Sada smo prošle kroz zakonske uslove, olakšice, procedure, ali za one koji žele detaljnije znati o ovom procesu, preporučam da poslušaju naš podcast o toj temi.
Ali da se mi vratimo na žene. One koje se odvaže na zaposlenje u Nemačkoj, a koje dolaze iz zemalja Zapadnog Balkana morale bi, jednako kao i muškarci, imati poslodavca koji će da ih zaposli.
Nemački Zavod za zapošljavanje očekuje da će se „Zapadnobalkanskom regulativom“ godišnje odobriti 50 hiljada stalnih boravišnih dozvola u Nemačkoj. Što znači ako bi, prema nekim procenama, došlo 25 hiljada žena, radnica, iz zapadnobalkanskih zemalja one bi, teoretski, mogle da dobiju stalnu boravišnu dozvolu. Žene su inače, po istraživanjima tržišta rada zahvalna radna snaga. Ta nas činjenica sada vodi put nejednakih radnih prava sa muškarcima. Nejednaka plata, najpre, potom lošiji uslovi rada, lošije pozicije na poslu. I to je „gender-gap“ tema koja zahteva poseban osvrt, ali ono što je sigurno je to da su žene poželjna radna snaga svuda, pa i u Nemačkoj.
Koja su to zanimanja koja bi jednoj ženi iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Kosova, Sjeverne Makedonije i Crne Gore, pomogla da se zaposli u Njemačkoj?
Nemačka online platforma za prikupljanje podataka, Statista, je objavila listu zanimanja koja su najtraženija u Nemačkoj. Po tim podacima ako dolazite iz vozačke, trgovinske, informativno-tehnološke ili medicinske branše – imate najviše šanse da se zaposlite. Čak se do 56 hiljada radnika pojedinačno iz ovih oblasti tražilo do prošlog meseca. Potom su se tražili radnici u vrtićima, odnosno vaspitačice, onda socijalne radnice i naravno - negovateljice.
Dobro, to su službeni podaci koji ženama mogu pomoći da donesu odluku da li da se odvaže na taj korak ili ne. A ako se odluče na to, što je onda važno da se zna prilikom intervjua za posao? Pored dobrog poznavanja poslovne materije o kojoj se govori, naravno.
Važno je da znaju da su za isti posao isto plaćene kao muškarci, čak i ako je kolega ranije sa šefom dogovorio da bude više plaćen. To je prošle godine odlučio nemački Savezni sud za rad. Ako je žena za isti posao slabije plaćena od kolege, onda njen poslodavac krši zakon i može da bude kažnjen zbog toga. Inače, dok ovaj zakon nije stupio na snagu muškarci su 7 odsto više zarađivali nego žene. Ipak, nisu baš ni sve muški mnogo krivi za to, kao ni poslodavci, jer neka inače slabo plaćena zanimanja, kao vaspitačice u vrtićima, recimo, rade uglavnom žene. A ionako su žene prilikom intervjua za posao generalno nesigurnije od muškaraca?
Kako to?
Studije pokazuju da žene deluju nesigurnije od muškaraca u pregovorima za platu. One imaju drugačiju retoriku, više koriste izraze kao što su „mogla bih“, „mislim“, „ne znam tačno“, za razliku od muškaraca koji to odmah regulišu sa „hoću“, može“, „znam da je tako“. Pored toga ženama se savetuje da pre razgovora o plati zamisle ciljnu cifru koju žele. I da pokažu upornost. Ako se poslodavac ućuti, izdržati tišinu, ne govoriti posle svoje ponude već se strpiti i čekati da poslodavac pokaže svoju reakciju. I na kraju, ako žena nije taj tip da se tako ponaša: neka vežba da bude taj tip. Vežba je majka znanja.
Dr. Hana Mujdragić od 2021. živi i radi u Numbergu. Inače iz Novog Pazara, Hana je medicinski fakultet završila 2014. godine, a 2021 i specijalizaciju iz anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije u Beogradu. Do sada je promijenila dva radna mjesta, dve klinike, obje na svoju inicijativu.
Hana, ti si tri godine u Njemačkoj i imaš tri godine radnog staža, što znači da si zapravo odmah našla posao u struci?
Tako je, odmah sam počela da radim. Položila sam specijalistički ispit u junu 2021 godine i odmah u julu sam počela da radim u Nemačkoj.
A kako si pronašla posao? Jesu li ti pomogle neke agencije, jesi li tako nekog plaćala da ti daje svoje usluge, da lakše dođeš do posla ili sve sama?
I jedno i drugo. Mi smo prvo doneli odluku da ćemo ići negde na stranu. To je bilo za vreme korone i mislim da je važno prvo ta odluka koja se donese, a nakon toga informacije koje zapravo prikupimo. Mi nismo još uvek bili sigurni da li ćemo ići za Austriju ili za Nemačku, i onda sam ja počela sa traženjem informacija gde je lakše da se dobije posao. Onda sam dobila informaciju da se u Austriji polaže prvo nostrifikacioni ispit, a da u Njemačkoj može da se radi dve godine bez toga. Naravno, mora i tu da se polaže ispit, ali je moguće raditi, ući u sistem dve godine, dok se taj ispit ne pripremi. I onda sam ja počela malo da gledam gde bih mogla da radim, a u međuvremenu sam našla kontakt jedne firme koja posreduje između lekara i klinika. I upravo ta firma mi je pomogla da dođem do mog prvog poslodavca. Taj čovek koji mi je pomogao, on mi je dao kontakte trojice šefova s kojima sam imala razgovore. Od ta tri ja sam ustvari dobila posao u dve bolnice i na kraju se odlučila za ovu u kojoj sam tri godine radila.
Kako je uopće izgledao taj intervju za posao?
Pošto je bila korona, nije bilo svakidašnje, ja sam morala Skype razgovor da vodim iz Novog Pazara. Pripremala sam se, naravno, nije mi bilo svejedno pošto nisam znala šta da očekujem. To su Nemci, oni nemaju isti pogled na život i rad kao mi u Srbiji i onda sam pre nego što sam imala taj intervju ja sam sa tim čovekom zapravo imala kao neku simulaciju kako bi to trebalo da izgleda. Jako je bitno da su konekcije u redu, da je internet u redu. Pre svega, najbitnije je da sam ja govorila jezik. To je ono što je bilo presudno u svemu i smatram da ljudi koji uopšte planiraju da dođu u Nemačku, nevezano kojim se poslom bave, da je zapravo jezik taj koji otvara vrata i u društvu i koji je najbitniji, zapravo u integraciji jednog čoveka ovde.
Aida, ima li još nekih savjeta koji bi mogli da pomognu ženama Zapadnog Balkana da nađu posao ovde?
E, na ovom mestu idemo u stvarnost radnog tržišta koje ovde malo drugačije izgleda nego u zemljama Zapadnog Balkana. Da bi mi, kao žene ostavile dobar utisak prilikom intervjua, bilo bi dobro da se pripremimo za intervju, i ne samo kroz znanje o poslu, kako si malopre rekla. Moramo i da pazimo kako da se sredimo. Jer, ako je, recimo, u zemljama našeg porekla normalno da se doteramo za posao tako što ćemo da stavimo komplet šminku, ovde u Nemačkoj je to više mana nego prednost. Naravno, niko to otvoreno neće reći ali je blaga šminka svakako bolja za intervju za posao nego kompletan make-up.
I pravi izbor odjeće takođe igra važnu ulogu prilikom intervjua za posao.
Da, Majo, svakako. Što bi se reklo: samo se jednom ima prilike za prvi utisak. Prvi utisak je važan i ako je pogrešan teško se može ispraviti, iako nije nemoguće naravno. Koloristi, odnosno, stručnjaci koji se bave bojama, a koji prožimaju boje i psihologiju, kažu da različite boje šalju različite poruke. Autorka knjige „Roy G. Biv“, Jude Stewart, tvrdi da boje komuniciraju sa nama, tako da neke boje šalju poruku sigurnosti i profesionalnosti, dok postoje boje koje šalju poruku lenjosti i nesigurnosti. Da bi žena bila bila na sigurnoj strani i ostavila dobar prvi utisak kod poslodavca mogla bi da izabere plavu, sivu, crnu i belu.
Znači, žena koja odabere klasične boje za poslovni intervju neće pogrešiti?
Ako je sudeći po koloristima – ne. Bela majica ili bela košulja šalje poruku da je žena organizovana i pedantna. Plava boja odeće govori da je žena tim-player, odnosno da može dobro da se uklopi u kolektiv. Crna boja je dobar izbor za vodeće pozicije, ali ako žena želi da radi u gastronomiji ili trgovini onda ne crna. Siva boja odeće govori da je žena samopouzdana i ona je u svakom slučaju dobar izvor, tvrde stručnjaci za boje.
Postoje li još neke vizualne stvari koje, pored dobrog poznavanja posla, mogu pomoći ženi da što bolje prođe na intervjuu za posao?
Stav tela. Naše telo govori ponekad više nego ono što kažemo rečima. Ono govori mimikom, gestikulacijom, pokretima. I ljudi su životinje, ako ljudski rod posmatramo kroz prizmu prirode tako da i mi komuniciramo telima bez izgovorenih reči. Već od pozdrava poslodavac o nama stiče utisak, tako da je važno da pozdrav bude prijatan, da ga prati kontakt očima i opušteno držanje tela. To opušteno ne znači pogrbljeno, već da kičma stoji pravo, pošto uspravan položaj tela znači sigurnost u sebe. Ne preporučuje se odmah sedanje u stolicu, već da se sačeka malo. Ruke bi trebalo da su otvorene, a ne prekrštene. Otvorenim rukama šaljemo poruku otvorenosti. Stručnjaci za govor tela preporučuju da se glava malo iskosi u stranu jer je to znak koncentracije.
Male tajne velikih majstora govora tijela.
Da, i sve ovo važi bilo da je intervju „in presence“ ili da je online. S tim što je naravno, u slučaju online intervjua važno da internet veza bude dobra, da kamera i mikrofon imaju zadovoljavajući kvalitet i da pozadina bude smirena. I na kraju, još jedna, vrlo jednostavna perspektiva intervjua za posao. Psiholozi kažu da bi tom prilikom trebalo da imamo svest o tome da su i poslodavci ljudi. I oni imaju svoje brige i probleme kao i svi mi, i pomisao na to bi trebalo da nas opusti i da nam pomogne da budemo sigurnije u sebe prilikom intervjua za posao. I da nam plata bude veća...