Sukob generacija - od boomera do pahuljice. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 18.09.2024. 25:07 Min.. Verfügbar bis 18.09.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Sukob generacija - od boomera do pahuljice
Stand: 18.09.2024, 18:11 Uhr
Nenad Kreizer, Aida Kožar, Amir Kamber
Psssst! Ko pripada Tihoj generaciji? Na koga se odnose pojmovi: Babyboomers, Generacija X, Milenials, Pahuljice? O razlikama između generacija, mogućim konfliktima i njihovim radnim potencijalima razgovaraju Nenad Kreizer i Aida Kožar. Svakoj od njih pripisuje se po neko svojstvo. Koje? Zašto? Stojan Stajić, pedagog iz Ratingena, promatra i komentira promjene kroz desetljeća. Kako je generaciju učenika obilježila pandemija? Koliko je istine u tvrdnji da je današnja omladina lošija od nekadašnje?
Baby Boomer, Gen Z, Alpha...ovi pojmovi su u posljednje vrijeme postali dio društvenog diskursa kada se radi o isticanju generacijskih razlika. Jesu li Baby Boomeri, generacija koja polako odlazi u mirovinu sebični u odnosu na generacije iza njih, jesu li generacije Z i Alpha zaista lijene i samo usredotočene na vlastiti užitak?
Koliko karakteristike pojedinih godišta odgovaraju stvarnosti? Jesu li mladi u školama i kasnije na radnom mjestu danas zaista manje radišni od svojih prethodnika i je li im zaista svima cilj da žive bez mnogo muke, najbolje kao influenceri?
O generacijama naraštaja, njihovoj brojnosti, osobenostima – posebno njihovim radnim potencijalima - od „Babyboomera-a“ pa do „Pahuljica“ danas razgovaram sa koleginicom Aidom Kožar.
Aida, ženu nije lepo pitati za godine, ali mislim da nije strašno pitanje: kojoj generaciji pripadaš?
Nenade, nemam problema da govorim o svom uzrastu, da ne kažem starosti, pa ću ti reći da pripadam „Generaciji X“. To su svi koji su rođeni, odnosno koji smo rođeni, od 1965. do 1980. godine. Ja sam rođena tu negde između ove dve granične godine, otprilike. „Generacija X“ je poznata i kao „Sendvič generacija“, jer označava sve nas koji smo rođeni između poznatih „Babyboomer-a“ i takođe poznatih „Milenialsa“.
Što znači da X generacija i nije baš poznata. Ipak - „X“ „Babyboomers“, „Millenials“ - šta znače ova imena i šta su to generacije uopšte?
Nenade, ovako, gledajući, a i slušajući te, verujem da i ti pripadaš „Generaciji X“. Zato želiš da prođemo temeljno kroz tabelu generacija. Slažem se, jer jedna od od osobina naše „Generacije X“ je pragmatizam, tako bar sociolozi kažu, i evo, odmah prelazim na podatke. Najpre da napomenem da su generacijom označeni svi oni koji su rođeni u određenom periodu. Oni su kroz život imali ista ili slična iskustva, uslove u kojima su odrastali, doživeli su ista naučna dostignuća i tehnologije. Na primer, roditelji i njihova deca pripadaju različitim generacijama, zato što su rođeni i odrastali u različitom vremenskom periodu. Raspon između generacija je od 15 do 20 godina.
Kako to izgleda kada se generacije u svakodnevici sudaraju i jesu li mlađe generacije zaista manje sklone radu saznajemo od Stojana Stajića, nastavnika u jednoj esenskoj školi.
Gospodine Stajiću, koliko ima istine u tome što, pogotovo babyboomeri ili naša X generacija, govore o ovim mlađima da su zapravo lijeni, da ne vole da rade, da su usredotočeni na svoju zabavu, samo na lijepe strane života. Da im rad više ne predstavlja neki važan aspekt u životu, nego da je slobodno vrijeme i njihovo proživljavanje života puno važnije nego sam rad. I naravno da ih odmah generacije naše i starije optužuju za lijenost. Koliko ima u tome istine i zapravo da li društvo može preživjeti s jednom generacijom koji ima ovakav stav?
Ne slažem se tu s vama. Kad ja uporedim moje iskustvo iz mojih škola, a bio sam u Realschule i onda krenuo u gimnaziju, u jedanaestom razredu - kad je omladina volela da radi? Koji normalan čovek se o tome starao? Bilo je uvek par štrebera, ali velika većina nas je gledala na izlaske od osamnaeste godine, igrice, filmove i tako dalje i tako dalje. To se nije puno promenilo. Ono što jeste problem je koliko socijalni mediji i mobilni telefoni vuku i vremena i energije. To je ono što bih video kao veći problem. A s druge strane, što Gen Z čini, i to mi je jako drago kada vidim mlađe kolege i koleginice - oni se ne slažu više s tim da je raditi 14 sati dnevno normalno. I oni čak postavljaju neka pitanja tipa šta je sa zdravljem? Gde su mogućnosti da se mi regenerišemo i kako da ostanemo zdravi u našem poslu? To mi se sviđa da tu mlađa generacija kaže "zašto bih ja radio četrnaest časova dnevno i šta imam od toga na kraju, ko će mi se zahvaliti za to?" To vidim kao nešto veoma pozitivno.
A mi krećemo sa...?
„Babyboomer-ima“. Naravno. Njih ima najviše, zato se i zovu „Babyboomers“. To su svi oni koji su rođeni između 1956. i 1964. godine. Prosto tada je rođeno najviše dece, Njih i danas u Nemačkoj ima najviše - početkom prošle godine bilo oko 12,5 miliona. To je prema poslednjim podacima nemačke internet platforme koja se bavi prikupljanjem podataka „Statista“.
A što je s njihovim roditeljima, generacijiom koja je doživjela i preživjela rat.
Oni su označeni kao „Tiha generacija“, odnosno „Silent generation“. Rat, uništena ekonomija i privreda, glad i siromaštvo – u takvim su uslovima odrastali roditelji „babyboomer-a“. Zato su oni odrastali uvereni da će bolje živeti od svojih roditelja. I stvarno jeste tako: bolje su obrazovani, bez obzira na pol, što ranije nije bilo slučaj. Majke nemačkih „babyboomera“ su uglavnom domaćice. Nemački sociolog Heinz Bude se u svom radu najviše bavi ovom generacijom. Dopalo mi se njegovo opažanje da su „babyboomer-i“ nemačkom društvu bili toliko važni jer, najpre, nisu imali ništa sa ratom. Bili su nada u bolju budućnost, što su svojim ponašanjem i pokazali.
Aida, koliko godina sada imaju oni koji su rođeni u tom periodu?
Oni sada imaju otprilike između 60 i 70 godina. To, opet, znači veliki problem za nemačko radno tržiste, jer mnogo njih ide u penziju ili su već otišli. To je velika tema i svakako zahteva više prostora od ovog kojeg joj možemo danas posvetiti. Ipak, da napomenem da nemačko tržište rada mnogo gubi ne samo koliko „babyboomer-a“ odlazi u penziju, nego su oni i dobro radili. Nije da su imali samo dobro obrazovanje, već su i bili požrtvovani na poslu, gradili su dobre karijere. Njima reč „radoholičar“, odnosno „workaholic“ ne znači ružan pojam. E sad, ako jedna tako brojna i dobrostojeća grupa ljudi napušta radno tržište Nemačke, onda možemo da zamislimo koji je obim problema koji nastaje njihovim penzionisanjem.
Svakako tema za sebe, ali šta onda?
E onda dolazi naša generacija, „X“. A za razliku od naših prethodnika koji su imali moto „Živeti da bi se radilo“, mi - radimo da bismo živeli. Po mogućstvu dobro, naravno. Ravnoteža između posla i privatnog života nam je jako važna, sudeći po stručnjacima koji se bave ovom problematikom. Obrazovani smo i stalo nam je do dobrih uslova na poslu, kao i „babyboomer-ima“ ali nikako po cenu privatnog života. Zato se poslodavcima, u cilju regulisanja ravnoteže na tržištu rada, savetuje da „generaciji X“ ponudi uslove koji će im omogućiti da iskoriste svoj radni potencijal a da pritom ne zapostave svoj privatni život. Postoji mnogo studija i naučnih radova koji se bave problematikom kako postupati sa „generacijom X“ da bi se iskoristile njene poslovne mogućnosti. I svi savetuju – nudite atraktivne uslove za dobar „work-life balance“ „generaciji X“.
Aida, a šta možemo da očekujemo od onih koji dolaze posle nas?
E, Nenade, dolaazimo sada do poznatih „Milenijalsa“! Odnosno generacije „Y“, tj. „why“ - to su svi oni koji su rođeni od 1980. do 1994. godine. Ova generacija je dobila ime „Y“ što se izgovara kao „why“ upravo zato što je „why“ najčešće pitanje koje postavljaju. Oni imaju jednu veliku osobenost, a to je da je prva generacija koja je rasla uz internet. To im je omogućilo da se razvijaju uz brze informacije, što su iskoristile za dobro obrazovanje. Zato se ova generacija, između ostalog zove i „generacija visokog potencijala“. Magazin koji se bavi radnim tržištem i osobinama radne snage u Nemačkoj - „Papershift“ tvrdi da „Milenijalsi“ nisu motivisani novcem. Statusni simboli kao što su kuća, auto, velika plata i karijera – nisu stvari koje ih motivišu da bi se prihvatili posla. „Milenijalse“ pokreće posao koji odgovara njihovom životnom stilu.
Tako smo došli do onih koji su rođeni od 1995. pa do...?
Pa do 2010. godine, Nenade. I to je „Generacija Z“, i oni su, kao i njihovi prethodnici – „digital natives“. Odnosno, odrasli su uz internet i ne poznaju svet bez pametnih telefona, lap-topova, kompjutera. Savezni nemački institut za istraživanje generacija i političko obrazovanje, Brisant, ističe da takvo odrastanje „generacije Z“ ima svoje vrline i mane. Mane više za privatni život jer, budući da su oni koji su rođeni od 1995. pa do 2009. odrastali uz digitalni svet, tako su uglavnom i uvek online. Njihovi realni i digitalni životi se prepliću i ne ostavljaju mnogo prostora privatnoj sferi. Ipak, „generacija Z“ ima veoma snažnu svest o važnosti očuvanja prirode. Zato su vegetarijanci i veganeri brojni u ovoj generaciji.
Aida, ako je „generacija Z“ rođena do 2009. godine, dolazimo onda do poslednje generacije koju ćemo predstaviti u ovom našem podkastu. Zar ne?
Da Nenade, i to je „Alfa generacija“. Upravo kako si i rekao – svi oni koji su rođeni od 2010. godine pa do danas. Oni su još poznati i kao „generacija pahuljica“, što je malo pogrdan naziv. To sve zato što se smatra da je ova generacija izrazito osetljiva i emocionalno veoma podložna ranjivosti. Smatra se i da se i na najmanju kritiku tope kao snežne pahuljice. Ono što nemački Savezni institut za istraživanje generacija i političkog obrazovanja, Brisant, ističe da su roditelji „Alfa generacije“ – „Milenialsi“. To znači da je „Alfa generaciji“ detinjstvo još više digitalizovano. Pored toga, Brisant izržava zabrinutost za ovu generaciju, ne samo jer je odrastala u pandemiji „Covid 19“, već i u velikoj političkoj nestabilnosti.
Znači li to, Aida, da je ranije bilo sve, pa i generacije, bolje?
To je oduvek tako Nenade, svakome izgleda da je nekada bilo bolje. Takvih je natpisa bilo čak i drevnom egipatskom periodu: mladi nisu spremni da uče i protiv su ustanovljenih vrednosti. A kad pogledam kako im politički nestabilan svet ostavljamo u amanet, onda sam i na njihovoj strani ako su protiv takvih vrednosti.
