Život bez mobilnog? Da li je moguć, kako ali i zašto?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 08.02.2024. 24:02 Min.. Verfügbar bis 07.02.2025. COSMO. Von Sasa Bojic.
Život bez mobilnog? Da li je moguć, kako ali i zašto?
Stand: 08.02.2024, 18:21 Uhr
Saša Bojić, Nenad Kreizer, Nada Pester
Sve više jača pokret „čišćenja“ duše i tela od – „pametnih telefona“. Sve je više onih koji priznaju da su previše zavisni od te spravice. Ona je veliko iskušenje, jer, pored nesumnjivo korisnih funkcija, pruža i mogućnost da zadovoljimo najniži vid potrebe za zabavom. Da nam pred očima titraju slike koje nas zapravo ne zanimaju, ali imaju hipnotički efekat. Saša Bojić i Nenad Kreizer pitaju: Da li ste i vi u panici kad zaboravite mobilni? Zašto to ne mora biti tako i kako pobediti zavisnost?
Zašto je toliko privlačno imati stalno uz sebe takozvani pametan telefon? Za doručkom, ručkom i večerom, u krevetu, pred spavanje, nakon buđenja, dok obavljamo fiziološke potrebe? S čim ćemo se suočiti ako ne daj bože negde zaboravimo smartphone? Sa dosadom? Prazninom? Sami sa sobom? Je li to strašno?
Za mnoge očigledno jeste. Bez smartphona - kao da su bez mozga. Ima ljudi koji negde stvarno misle da sa tom spravom u džepu imaju svo znanje sveta. Neki među njima mi, da budem malo ličan, posebno idu na ganglije. Smartphone im je postao deo ruke. I dok razgovaraju s nekim, gledaju u njega, onako nehajno.
I tako ja pričam, recimo, o nekom filmu koji sam davno gledao. Neka bude Videodrom (Videodrome) Dejvida Kronenberga. Prisetim se filma sa oduševljenjem, i kažem samo još da nisam siguran da li ga je Kronenberg snimio pre filma „Muva“ ili posle njega.
A sagovornik, ne skidajući pogled s telefona, onako usput, kaže: „pre Muve – Muva je iz 1986, a Videodrom je iz 83“.
Još za vreme moje priče on je ukucao Kronenberga u pretraživač i našao gomilu podataka i ovlaš ih preleteo pogledom da bi mogao da učestvuje u priči. Sigurno ste upoznali nekog takvog – uvek spremnog da Vam pokaže kako znanje koje imate u glavi ne vredi mnogo i kako je on u superiornoj poziciji.
Svaka čast onima koji internet tako brzo pretražuju zato što ih Vaša tema stvarno zanima. Ali ovi, za koje se ne zna da li me slušaju ili samo kontrolišu, i to iz dosade, to je jedan specijalan soj. Ako im (daleko bilo) iscuri baterija, pa se smartphone isključi, takvim ljudima se odmah gasi i pogled. I tada ih hvata onaj unutrašnji nemir koji polako prerasta u paniku: Gde je punjač? Ima li neko punjač?
Obziri se polako gube. Smartphone-narkoman počinje da obilazi sobe, hodnike, da upada u tuđe kancelarije, moli za punjač, i odnosi ga bez daljih razgovora, tresući se u groznici. Ako se posle seti da ga vrati, možda će i da ga vrati. A možda će na to i zaboraviti, kao biva, punjači su za zavisnike od telefona zapravo neka vrsta opšteg dobra na koje tako reći svi imaju pravo. Kao da to nije lični predmet poput turpije za nokte.
Dobro, možda sam otišao u ekstrem. A možda i nisam. Prema anketi Galupovog instituta, broj odraslih građana SAD koji smatraju da provode previše vremena sa svojim smartphone-om se između 2015. i 2022. godine povećao – sa 39 na 58 odsto.
Kada je reč specijalno o starosnoj grupi između 18 i 29 godina, čak četiri petine ispitanika priznaje da provodi previše vremena buljeći u ekran pametnog telefona. No, i broj muškaraca između 50 i 64 godine starosti koji osećaju zavisnost od tog telefona je veći od 50 odsto. Čast „normalnih“ konzumenata spasavaju još samo žene starije od 50 godina – većina njih smatra da nije preterano vezana za svoj pametni telefon.
Dakle, stanje je alarmantno. I to na mnogo načina. Vest od 3. februara 2024: Društvo za obavezno zdravstveno osiguranje KKH (Kaufmännische Krankenkasse) je na osnovu proučavanja niza podataka saopštilo: broj dece u dobi između 6 i 18 godina sa govornim poremećajem se između 2012. i 2022. povećao za 60 odsto. U grupi između 15 i 18 godina, broj takve dece se povećao za 144 odsto!
Posle 2012. – dakle, tačno sa početkom ekspanzije takozvanih pametnih telefona. Nije badava što stručnjaci KKH u istom izveštaju napominju: „Četovi“ i „lajkovi“ nisu zamena za direktnu komunikaciju.
Zakržljala komunikacija, pismenost, logično razmišljanje pa i emocije
Što više koristimo pametne telefone, tim manje komuniciramo uživo jedni s drugima.
„Jezik i govor su osnovni stubovi razvoja deteta“, izjavio je tako Vidžita Sanđivkumar (Vijitha Sanjivkumar) iz kompetencijskog tima „Medicina“ KKH.
„Jezička kompetencija je jedan od ključeva za iznošenje sopstvenih potreba, misli i osećanja, shvatanja sveta, njegovog razumevanja i njegovog socijalnog uređivanja“, dodao je Sanđivkumar.
Jezička kompetencija na Instagramu?
– Mrka kapa. Instagram, recimo, živi od slike. Jeste, ima mnogo postova sa ispisanim porukama, ili titlovima onog što je rečeno. Ali, sve se svodi samo na nekakve najinteresantnije momente.
U takozvanim reel-ovima, filmićima vertikalnog formata koji traju maksimalno minut i po, moguće je ukratko opisati ili objasniti čak i stvari kao što je eksperiment dvostrukog proreza. Svet oko nas je talasne prirode i u trenutku posmatranja dolazi do kolapsa verovatnoće i mi opažamo čestice. Cak. No, sve je to dobro samo ako može da podstakne čoveka da zaista pokuša da se udubi u kvantnu mehaniku.
Umesto toga, skroluje se dalje, sa kvantne fizike na snimak kokoši sa dve glave, na primer, u Vijetnamu, pa skrolujemo dalje, na snimak bandži-skakača kojem je elastična sajla pukla te je upao u reku punu krokodila.
Svaki autor videa bi, naravno, da zadrži pažnju na sebi. Ako se radoznalost ne izazove odmah, na zilionima snimaka se odmah vidi natpis: sačekajte do kraja. Jer, na primer, gledamo lisicu koja se šunja prema nečemu kroz šiblje i na kraju sama upada u neku rupu.
Ali, najgore od svega je što se natpis Wait till the end previše često vidi na snimcima koji su kraći od 10 sekundi. Najkraći filmić sa tim natpisom koji sam ja video trajao je pet sekundi. Što samo znači da gledaocima reel-ova interesovanje može da opadne već posle prve dve do tri sekunde snimka. Tako da će da skroluju dalje.
Za vreme beskonačnog skrolovanja, četovanja, pokazivanja emocija emotikonima ili gif-ovima, pismenost, logično razmišljanje, detaljnije interesovanje za bilo šta, pa i emotivnost, garantovano zakržljavaju.
S druge strane, ima i mnogo stvari zbog kojih nam je pametan telefon, uslovno rečeno, neophodan. Naručivanje preko Amazona, flertovanje na Tinderu, čitanje elektronske pošte, video-komunikacija, podkasti, igrice, fotografisanje, i još nebrojeno mnogo stvari, sve to možemo zahvaljujući čarobnom aparatu u džepu.
Novi trend – „Skloni pametni telefon!“
Ali, postavlja se pitanje: da li sve to i moramo, ako već možemo, da li nas je lako zavesti? Možda smo se u jeku oduševljenja tehnologijom samo zatrčali, zaleteli, možda je dovoljno da napravimo samo malu korekciju i otrgnemo se zavisnosti?
O tome je mnogo informacija prikupio moj kolega Nenad Kreizer.
Nenade, na temu smartphone postoje mnoge studije koje govore o uticaju korišćenja ove sprave na psihofizičko zdravlje. Pa šta one kažu?
Kao što bi mogao pretpostaviti: ne mnogo toga dobrog. U prvom redu se to odnosi na naše psihofizičko zdravlje, o socijalnim problemima malo kasnije. Kratko rečeno, jedna studija Sveučilišta Ruhr u Bochumu iz 2022. je došlo do jednostavnog zaključka: tko se manje koristi pametni telefon u svakodnevici, taj živi zdravije.
Ima li nešto pozitivno za korisnike pametnih telefona?
Naravno: korištenje smartfona kao i svake drugog tehničkog pomagala donosi korist korisniku samo je pitanje u načinu i količini korištenja.
Pa kako to izgleda konkretno?
Psiholozi sa sveučilišta u Bochumu su ispitanike, kojih je ukupno bilo oko 600 podijelilo u tri jednake grupe: u prvoj su se nalazili oni koji su se u potpunosti odrekli korištenja smartphonea, u drugoj su bili oni koji su svoj uređaj smjeli koristiti samo sat vremena dnevno a u trećoj oni koji koji nisu imali nikakvih ograničenja kad je u pitanju količina vremena utrošenog na korištenje smartphonea.
I kakvi su bili rezultati?
Kod onih koji su i dalje neograničeno koristili svoj pametni telefon naravno nije bilo nikakvih promjena. No ono što je stručnjake iznenadilo je da je najpovoljnije efekte na psihofizičko zdravlje sudionika studije primijećeno ne kod onih koji su se u potpunosti odrekli korištenja nego su ga smanjili na oko sat vremena dnevno. Zaključak studije: potpuna apstinencija nije potrebna da bi se postigli pozitivni zdravstveni efekti.
Govoriš o zdravstvenim problemima. O kojim se problemima konkretno radi?
Pa počnimo o onima koji se odnose na fizičke tegobe koje nastaju prekomjernom potrebom smartphonea. Tu su razni oblici mišićnih tegoba pout, recimo, ukočenog vrata. Nadalje je tu povećanje opasnosti od kratkovidnosti za djecu, smanjenje koncentracije, nesanica. No neprijatelj broj jedan je konstantan stres kojeg upotreba smartphonea uzrokuje kod pojedinih korisnika.
Zbog čega nastaje stres kod upotrebe smartphonea?
Kako je pokazala jedna studija Tehničke visoke škole u Braunschweigu, naše tijelo je u stalnom stanju pripravnost zbog osluškivanja poziva ili vibracija. Koliko put je mobitel na vibracijama koje se ne čuju niti ne osjete uvijek dovoljno jaka pa se već iz refleksa poseže za telefonom samo da se provjeri je li došla kakva poruka ili poziv.
To stalno stanje pripravnosti i stalni stres smanjuju sposobnost koncentracije i sposobnost obraćanja pozornosti. Kako kažu psiholozi u ovoj studiji, naš mozak ima ograničene kapacitete i kada se oni, pojednostavljeno rečeno, potroše na konstantno obraćanje pažnje vibrira li smartfon ili ne, time se propuštaju ostali poticaji. Time gubimo sposobnost obavljanje neke radnje u miru, tj. koncentrirano.
Poznat je taj refleks da kada se jednom proveri smartphone da se ne stane samo na proveravanju je li stigla poruka ili ne.
Da, po obrascu: kad nam je smartfone već u rukama da provjerimo što je ne društvenim mrežama, u raznim grupama za poruke a svi znamo da se to često završava tim famoznim "skrolanjem" prema dolje koje ponekad nema kraja.
Studije su pokazala da nam treba otprilike 10 minuta da se vratimo koncentrirani svom poslu. Dakle velik dio radnog dana se gubi. Smartphone tako reći usisava naš kognitivni kapacitet i to u mnogo većoj mjeri nego recimo neki drugi izvori informacije poput recimo radija koji rade u pozadini.
Tu govorimo samo o gubitku što se tiče radnog učinka, ali ima i opasnijih popratnih efekata prekomernog korišćenja mobilnog...
Naravno i to kada govorimo o radnjama poput vožnje automobila ali i pješačenja pa čak i vožnje biciklom. Stalno provjeravanje mobitela smanjuje koncentraciju a ovisno o brzini kojom se krećete, ona sekunda koju vam oduzme provjeravanje je li došla poruka ili ne na autocesti može predstavljati i nekoliko stotina metara koje je automobil prevalio potpuno bez kontrole.
No ne samo aktivna upotreba smartphonea odvraća pažnju. Eksperimenti su pokazali da i sama svijest o tome da je u torbi ili negdje u radnoj prostoriji leži smartphone smanjuje radnu sposobnost tj. sposobnost koncentracije.
Ali koliko je korišćenja pametnog telefona dnevno štetno? Postoji li neka vremenska granica kad možemo toliko i za danas dosta?
Studije koje su se bavile ovim pitanjem nisu došle do određenog odgovora jer se radi o vrlo individualnoj vrijednosti. No nije samo vrijeme korištenja presudno nego i vrsta aktivnosti na mobitelu tj. intenzitet. Aktivnosti poput emotivnog bavljenja društvenim mrežama ili igranje online igrice, oduzimanju znatno više energije i kapaciteta nego recimo puko čitanje vijesti, tako kažu studije.
Opasno postaje, kako kažu psiholozi u brojnim studijama koje su objavljene na ovu temu, kada se pojavi pojačana potreba za smartphoneom tj. znakovi ovisnosti. Kada se recimo mobitel zaboravi kod kuće i nastane panično ponašanje iako za mobitelom u tom trenutku ne postoji neka posebna potreba poput poslovne obveze ili čekanja neke važne vijesti i slično nego jednostavno puka potreba da se konstantno bavi smartphoneom. Tada psiholozi govore o ovisnosti.
A kakav je tvoj odnos prema pametnom telefonu, misliš li da ga koristiš previše?
U međuvremenu ne. To sam mislio do prije nekoliko godina, tada sam odučio tijekom jednog jednotjednog odmora iz znatiželje potpuno odreći se smartphonea i interneta.
I kakvo je tvoje iskustvo?
Pozitivno. To je bilo razdoblje s bombardiranjem vijestima i to ne pozitivnim i jednostavno sam osjetio veliko zasićenje informacijama. I htio sam vidjeti hoće li se moj odnos prema korištenju mobitela nakon tog tjedna apstinencije promijeniti.
I da li se promenio?
Ne pretjerano. I dalje mi je mobitel vrlo često u rukama no meni je bilo važno da samom sebi pokažem da mogu bez smartphonea i to sam dokazao.
Nenad je tako takođe postao vesnik trenda koji će očito obeležiti 2024. godinu. Trenda zvanog: sklonite taj pametni telefon!
Početkom ovog meseca, Njujork tajms je objavio članak o kome su pisali mnogi mediji širom sveta. Febjuvud (Fabuwood),firma koja proizvodi kuhinjske ormariće i fioke, predložila je svojim zaposlenim da pre sastanaka ostave svoje pametne telefone u hodniku – sa isključenim zvonom.
U pitanju je kompanija sa 1200 zaposlenih i tri velike sale za sednice. Dil je izgledao ovako. Neće biti potpunog odricanja od telefona, već će svako ko se na sastanku odrekne pametnog telefona, dobiti od firme na korišćenje sasvim prozaičan model mobilnog telefona iz 90-ih godina. Za slučaj nužde.
Zaposleni su najpre reagovali sa negodovanjem. Ipak njih 80 je pristalo na eksperiment i on im se dopao. Jedna od menadžerki firme je odjednom otkrila da su sastanci, koji su za nju ranije bili dosadni i sasvim neinspirativni, postali puni angažovanja i mnogo produktivniji. „Bez pametnog telefona, moj mozak je postao otovreniji za informacije“, rekla je.
Sve je zapravo pokrenuo Džoel Epstin, osnivač i izvršni direktor firme. On je u životu već dugo pre toga bio nezadovoljan time što koristi smartphone i smatrao je da ta spravvica „uništava naš lični i profesionalni život“. Još sedam godina pre akcije koju je sproveo u preduzeću, on je dobio sindrom karpalnog kanala.
Karpalni kanal se nalazi u korenu šake i kroz njega prolazi glavni živac koji služi za pokretanje prstiju, zajedno sa još devet tetiva koje su povezane sa odgovarajućim mišićima šake i prstiju. Kada tkivo koje okružuje karpalni kanal otekne, dolazi do uklještenja nerva i tetiva, što može dovesti do različitih simptoma kao što su slabljenje mišića šake, osećaj utrnulosti prstiju, bolova, ali u težim slučajevima – i do atrofije mišića šake.
Neki put nije lako otkriti šta tačno dovodi do ovog oboljenja. U slučaju Džoela Epstina, stvar je bila jasna. On nije mogao da se odvoji od svog „Blekberija“ na kojem je stalno kucao elektronska pisma i poruke u sve vrste „mesendžera“.
Tako je najpre nabavio sebi jedan takozvani glupi telefon ili „dumbphone“, dakle stari model koji služi samo za telefoniranje i slanje SMS-poruka. Sedam godina kasnije, bio je oduševljen svojim životom. I rešio da u svoju firmu uvede malopre opisanu inicijativu koju je nazvao „U fokusu“.
Rezultati su bili zapanjujući. Već tokom prvih mesec dana je od zaposlenih dobio ogroman broj poruka u kojima su javljali da su oduševljeni novim načinom rada, a mnogi su rešili da starinski telefon koriste i van firme.
Ukratko, većina zaposlenih je otkrila kod sebe veliko poboljšanje sposobnosti koncentracije, a najveći napredak je postignut kod onih koji su imali najslabiji učinak i radili relativno0 nezainteresovano.
Sve to je podstaklo i druge firme i pojedince da pokrenu niz sličnih inicijativa, pa je tako počelo osnivanje grupa na Reditu, počelo je eksperimentisanje po školama itd. itd.
Važno je da napomenem da ovaj trend ne znači da pametni telefon treba baciti u smeće. On je ostao prisutan, ali u pozadini. Kod za dvostruku identifikaciju, na primer, kada se na server firme prijavljujemo od kuće, ili navigacija ponekad, ne mogu bez pametnog telefona.
...Alternativa postoji - nema „seksi“ ime ali je vrlo pouzdana
Tako da je, dragi moji, vreme da razmislimo o alternativama za smartphone. Njih je lako naći. Iskreno rečeno, i sam sam već više puta bio gotov da kupim mobilni telefon „na preklop“. Za to ne mora da se traži polovni stari model na Ibeju – takvi telefoni se i danas proizvode. Jednostavna, robusna konstrukcija, ekran mali – standard je tu negde oko 2,4 cola, kada je rasklopljenm udoban je za telefoniranje, kada se sklopi, staje u baš svaki džep. Cene divne – ima ih već od 25 evra, 40 je standard, može i malo skuplje.
Takvi telefoni nemaju „touch-screen“ nego normalne tastere sa brojčanikom. Jedino što mi smeta su njihovi glupi proizvođači koji ih – ali baš svi bez razlike – stalno reklamiraju kao seniorske telefone. Jeste, i ja sam bio mlad pre dosta godina, ali zar moraju već pre kupovine da me tako penetrantno podsećaju da kupujem model za one koji višene vide i ne čuju dobro? Samo zato jer dugmići na tim modelima imaju normalnu normalne veličinu u odnosu na one mikroskopski sitne tačskrin-tastature pametnih telefona? „Seniorenhandy, seniorenhandy, Grosstasten-Mobiltelefon“, ljudi moji, pa nije to dobra reklama. Nismo mi svi ti, pa čak i da jesmo, zašto bismo morali da budemo diskriminisani? Evo, bavim se džogingom, igram igre za Playstation, mogu još ponešto. Šta Vam je ljudi? Hallo? Zašto sami sebi odsecate cilju grupu.
Nadam se da će se bar u doglednoj budućnosti i oni dosetiti argumenta zvanog – budite srećni sa porodicom, posvećeni svojoj deci, fokusirani na poslu, budite stabilni, zadovoljni i nezavisni od pametnog telefona, tih nekih priča, a ne samo: Seniorenhandy, Seniorenhandy.
