Izbori u Srbiji - šansa za opoziciju?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 11.12.2023. 35:04 Min.. Verfügbar bis 10.12.2024. COSMO. Von Maja Maric.
Izbori u Srbiji - šansa za opoziciju?
Stand: 11.12.2023, 19:14 Uhr
Maja Marić, Zorka Đukanović, Nada Pester
Novi izbori u Srbiji održavaju se nedjelju, 17. decembra. Je li Srbija, kako navode njemački mediji, spremna na politički zaokret? Atmosferu i procjene o mogućim rezultatima izbora donosi naša suradnica iz Beograda, Zorka Djukanović. Korupcija, kriminal i vanjski pritisci i dalje su glavna tema. Iz prve ruke dobivamo i analizu Raše Nedeljkova, direktora organizacije civilnog društva CRTA, s kojim razgovaramo o agresivnosti kampanje, kapilarnim glasovima i inertnosti institucija da reagiraju.
Do novih vanrednih izbora u Srbiji ostalo je par dana. Kampanje su se zahuktale i svi se pripremaju za nedjelju, 17. decembar kada će biti jasno je li Srbija, kako navode njemački mediji, spremna na politički zaokret. Pa tako Tagesspiegel kaže da u Srbiji "ulica vraća demokraciju", javni servisi MDR i Tagesschau navode da opozicija ima ozbiljnu šansu ovaj put, jer se prema procjenama njemačkih medija, raspoloženje građana nepovratno promijenilo od masovnih ubojstava u maju ove godine. Atmosferu i procjene o mogućim rezultatima izbora donosi naša suradnica iz Beograda, Zorka Djukanović.
Zorka, izbori su u nedelju. Da li i oni kojih ih prate i organizuju, ali i oni koji su se kandidovali obavljaju poslednje pripreme?
Nepuna četiri dana ostalo je političkim akterima da pošalju poruke biračima. Da glasa priliku će imati nešto više od 6 i po miliona upisanih, od kojih i oko sto hiljada sa Kosova, kao i prijavljenih nešto preko 32. 000 u dijaspori.
Kada je o Kosovu reč prištinske vlasti uprkos protivljenju takvoj odluci iz Brisela i Vašingtona, nisu dozvolile da se glasa na teritoriji Kosova. Zato će Srbi morati da putuju više desetina kilometara do rubnih opština poput Raške, Vranja, Kuršumlije i Tutina. Najavljeno je da će Beograd organizovati autobuski prevoz. Glasači u inostranstvu koji su se prethodno prijavili, iskoristiće biračko pravo uglavnom u ambasadama ili konzulatima.
Ovog puta odziv je manji nego na prošlim izborima za oko 8.000, s tim što su se uslovi stekli da se glasa u 35 zemalja. Od 32.000 najviše je prijavljeno u Bosni i Hercegovini preko 11.000, zatim sledi Nemačka više od 4000, Švajcarska, Crna Gora i Slovenija nešto preko hiljadu. U ostalima taj broj je po nekoliko stiotina ili jedva toliko da se otvori biračko mesto što je 100 birača.
Koje su političke teme izdvojile kao ključne u kampanji? Pretpostavljam da je to pre svega Kosovo, odnos premu Evropskoj uniji...
Kako je odmicala kampanja videlo se da sve liste iznose stav prema kosovskom pitanju, a i ako to ne čine same, pitaju ih u medijskim predstavljanjima šta misle nemačko-francsukom planu za Kosovo.
Treba li Srbija da nastavi put ka EU, kakav je odnos prema NATO-u, a kakav prema Rusiji i pitanju treba li uvesti sankcije. Kod ovog političkog korpusa pitanja desno orjentisane stranke jasno ističu neprihvatanje plana za Kosovo, naglašavaju očuvanje integriteta i suvereniteta poštovanje Ustava,optužuju vlast, pre svega predsednika države, za izdaju. Oni nisu za članstvo u NATO ni u Evropskoj unji, zagovaraju priključenje BRIKS-u i očuvanje prijateljskih odnosa sa Rusijom.
Marinika Tepić, jedna od nosilaca liste "Srbija protiv nasilja" na konvenciji u Nišu
Tzv. građanski blok je za put ka uniji, ali se i oni protive članstvu u NATO. Ukazuju na, kako kažu, pogubnu politiku aktuelne vlasti prema Kosovu, navode da ne bi prhvatili nezavisnost Kosova niti njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama, ali kažu da se mora tražiti prihvatljivo rešenje. Protive se okretanju ka Rusiji, posebno zbog rata u Ukrajini, mada ne misle da su sankcije rešenje i smatraju da bi Srbija imala veću štetu nego Rusija.
Kakve političke stavove iznosi lista okupljena oko Srpske napredne napredne stranke?
Kampanja aktuelne vladajuće lista se ogleda u liku i delu ne Srpske napredne stranke, već isključivo Aleksandra Vučića, donedavnog lidera, sada formalno samo člana. Sva kampanja pa i naziv liste je usmeren ka njemu. On je na svim bilbordima, u medijima, skupovima dok su ostali učesnici na terenu, ali usvojim izlaganjima se pozivaju na njega i citiraju ga. On odbacuje optužbe da je izdao Kosovo i tamošnje Srbe, ističe da su opstali zahvaljujući pomoći iz Beograda. Kaže da nije prihvatio francusko-nemački plan da je svima rekao da je protiv članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i da nikad on neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. U kampanji o Rusiji lista oko naprednjaka govori kao o važnom partneru, ali ističu evropski put zemlje i činjenicu da je najveća trgovinska razmena sa zemljama Evropske unije i da najveće investicije upravo dolaze sa zapada.
I levi i desni, i vlast i opozicija se deklarativno zalažu za dobrosusedske odnose, mada se ne bave preterano komšijama. Razlike među njima se vide uglavnom u jačini odnosa i veza koje bi voleli da vide kada je reč o entitetu Bosne i Hercegovine - Republici Srpskoj.
Gost našeg podcasta je Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA, odnosno Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost u Srbiji. Radi se o nezavisnoj, nestranačkoj organizaciji civilnog društva koja je posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma. CRTA je 23. novembra objavila analizu prve tri nedelje kampanje koja govori o postojanju brojnih nepravilnosti, o neravnopravnoj borbi, pretnjama, pritiscima na birače, funkcionerskoj kampanji, a ističe se da se nasilna atmosfera pojačava kako odmiče kampanja.
Kod nepravilnosti i kojekakvih malverzacija spominju se kapilarni sigurni glasovi. To je tema sada u više izbornih ciklusa u Srbiji i sad se govori o tome da se posebno vidi kod onih koji su došli do radnog mjesta u nekom javnom poduzeću zahvaljujući stranci i oni su sada dužni osigurati još glasova i svojoj obitelji iz ovog okruženja kako bi zadržali uopće vlastiti posao. I to nije jedini način osiguravanja tih glasova. Govori se i o ucjenama, podmićivanju, kupovini glasova. Da li je vaš utisak da je to toliko rasprostranjena pojava kad se već toliko priča o tome i koliko to utječe na izborni rezultat?
- Prema istraživanjima svaki peti građanin svedoči da je ili bio deo ili je svedočio tako jednoj vrsti pritisaka od strane nadređenih ili moćnih ljudi u lokalnim sredinama, a naročito prema onima koji su deo javne uprave. S druge strane, treba da imamo u vidu da svaka stranka bilo gde u svetu koja pledira da bude demokratska, ima interes da u svojoj bazi podataka ima spisak onih za koje veruje da će glasati za njih. Međutim, ta baza podataka mora biti napravljena u skladu sa zakonom. Ta baza podataka mora biti napunjena samo sa pristankom osoba koje bi trebalo da se nađu u toj bazi podataka. Ako sam ja simpatizer jedne stranke i želim da budem njihov glasač, sasvim je u redu da ta stranka zna da ću glasati za njih i da, recimo, čak i tog izbornog dana me podseti ili proveri da li sam glasao. Dakle to je nešto što je sasvim normalno u slobodnim demokratskim društvima. Međutim, ako se vi nađete na tom spisku zato što nekome vraćate tobože uslugu ili ukoliko vas je neko ucenio zato što zna da ste u podređenom položaju...
Upravo zbog toga smo mi radili istraživanje koje je pokazalo, dakle, da oni koji su zaposleni u javnom sektoru, naročito ljudi koji su primaoci različitih socijalnih pomoći ili davanja od strane sistema socijalne zaštite u Srbiji su otvoreno žrtve ovakvog jednog bizarnog načina skupljanja podrške. Imamo svjedočanstva ljudi i u tom smislu čitava piramida je u potpunosti oslikana gde pre svega direktori Centara za socijalni rad dobijaju direktivu od gradonačelnika ili predsednika opštine u svakom gradu, dobijaju direktivu koliko je ljudi potrebno da se nađe na nekakvom spisku.
Ne samo da bi glasalo, ovo se dešava ne samo uoči izbora i to je najveći problem, dešava se i u periodu između dva izbora gde ti ljudi glume publiku na događajima gde najčešće predsednik otvara radove ili pušta u pogon puteve i tako dalje. Mi svedočimo o jednom značajnom broju ljudi koji su direktno žrtve jedne samovolje, bahate samovolje pojedinaca u kojima institucije ćute i upravo one institucije koje im treba da ih štite, učestvuju u tom, ako mogu tako da kažem, porobljavanju u modernom obliku u kome vaša prava su upitna, odnosno zavise isključivo ukoliko podržavate jednu političku strukturu. I ono što nas plaši je što nam se čini da je sve više i više takva vrsta ponašanja klijentelistička, koruptivna "ja ću glasati za tebe ukoliko od tebe dobijem..." pa sada, da li je to posao, da li je to dve hiljade dinara, da li je to vreća s hlebom, mlekom i nekim osnovnim namirnicama normalizovana. A ako pređemo granicu u kojoj više niko ne očekuje od političkih elita da im rešava probleme, već da im da tokom tih izbornih ciklusa nešto malo, tada možemo da se pozdravimo i sa slobodom biranja i sa izborima, a na kraju krajeva i vrlo izvesno sa drugim slobodama jer će sve biti praktično uvezano u tom jednom začaranom krugu koji kontrolišu svega nekoliko ljudi na ekstremno nedemokratski način.
Osim političkih tema utisak je da su kriminal, korupcija, zloupotreba vlasti, odsustvo nezavisnih institucija i medija bile ključne teme opozicije?
Lista vladajuće stranke uglavnom govori o svojim uspesima podizanju standarda, padu nezaposlenosti, infrastrukturnim projektima izgradnji autoputeva. Tokom kampanje, slučajno ili ne, penzionerima je isplaćeno po 20.000 dinara što je oko 170 evra, a srednjoškolcima po 10.000 dinara. Opozicija kaže da se novac isplaćuje isključivo radi kupovine glasova. Dovode u pitanje i sve ekonomske rezultate vlasti. Tvrde da, bez obzira na povećanje plata i penzija, kupovna moć je manja, da pada standard građana jer je skočila i infacija pa tako i cene, da su svi veliki projekti i velike korupcionaške afere u koje je uključena vlast i pojedinci bliski njoj. Navode da dok građani teže žive, enormno se bogati krug ljudi vezan direktno ili indirektno za vlast, da su zaduženja zemlje i krediti prekomerni i nepovoljni i obećavaju da će kada pobede na izborima prvo rešiti te afere, pozvati na odgovornost krivce i da će odmah krenuti primena Zakona o poreklu imovine.
Nezaobilazna tema opozicije je ekologija, zagađenost vazduha, zemlje i vode. U tom kontekstu ističu prekid izgradnje mini-hidrocentrala na rekama i zabranu eksploatacije litijuma u Srbiji. Opozicija naravno u kontekstu kritika dosadašnje vlasti podseća na dva masovna ubistva iz maja ove godine, nakon čega je nastao protest Srbija protiv nasilja, a kasnije i koaliciona lista proevropske građanske opcija Srbija protiv nasilja, koja navodi da ne misli samo na fizičko već na sve oblike nasilja prisutne u svim sferama života u Srbiji i na atmosferu straha i agresije.
Dominiraju izborni plakati SNS-a, a na njima Aleksandar Vučić
Koliko je skupa kampanja, da li se predstojeći izbori vide na svakom koraku?
Što se vizuelnog i medijskog predstavljanja učesnika izbora tiče po sistemu koliko para toliko muzike. Najviše je i spotova i bilborda liste Srpske napredne stranke „Srbija ne sme da stane Aleksandar Vučić“ pa tek po neki opozicionih koalicija. Mediji, oni prorežimski, neuporedivo više prostora daju listama aktuelne vlasti, a i ne prezaju od antikampanje i od kompromitovanja pojedinaca sa opozicionih lista. Kao i ranije u tom napadu na protivnike vlasti prvi na udaru je Dragan Đilas lider stranke Slobode i pravde, ali nisu pošteđeni ni desnoorijentisani političari.
Debatne emisije režimskih analitičara i novinara se koriste da sve opozione lidere prikažu kao kriminalce i neprijatelje Srbije. Jedna od privatnih televizija sa nacionalnom frekvencijom je čak u jutarnjem programu emitovala privatni intimni i svakako kompromitujući snimak opozicionog kandidata. Regulatorno telo je samo odgovorilo da će se izjasniti o ovom slučaju, ali za sada se ne zna da li će i koja kazna uslediti. U ceo skandal je upletena i BIA bezbednosna agencija, jer opozicija tvrdi da imaju veze sa tim što je snimak dospeo u javnost. To je agencija demantovala. Inače, izborna tišina počinje u četvrtak u ponoć, ostalo je još malo vremena za kampanju, ali tišina ne važi za društvene mreže gde je inače najbučnije a nema načina da se kontroliše. Shvatajući značaj mreža za slanje poruka, pojedini političari su veoma aktivni. Vučić i još nekoliko njegovih saradnika i aktuelnih ministara su se pojavili i na TikToku koji pre svega prate mladi. Po ocenama medijskih stručnjaka ne deluje da će im pokušaji da pevaju, repuju ili govore kao generacija Z pomoći da privuku nove glasače.
Kakve su procene kada je reč o ishodu izbora? Da li se mogu rezultati razlikovati na lokalu, u Beogradu, u Vojvodini i na republičkom nivou?
Istraživači, bar oni kredibilni, se ne usuđuju da izlaze sa procenama. Navode da su rezultati nepouzdani iz više razgloga. Prvo, mnogi se zbog atmosfere u zemlji i plaše da otvoreno kažu za koga će da glasaju, većina pozivanih odbija da učestvuje pa je i uzorak diskutabilan, a i pitanje je koliko su iskreni u odgovorima. Osim toga teško je precizno izračunati koja lista prelazi cenzus i ulazi u skuštinu jer je pre par godina spušten na 3 odsto. To je gotovo nivo statističke greške, a upravo od broja lista koje pređu prag će zavisiti i raspored mandata, pa samim tim i formiranje većine. Neka gruba procena istraživača za parlamentarne izbore ide u tom pravcu da lista oko naprednjaka, zajedno sa dosadašnjim partnerima socijalistima, ne može da pređe 41 odsto, ali tu ne treba zaboraviti kod formiranja većine da su i stranke nacionalnih zajednica poput Mađara, Bošnjaka, Hrvata bile i do sada deo vladajuće koalicije.
S druge strane, opozicija se podelila u više blokova pa se može desiti da veliki broj glasova propadne ako neke liste ostanu ispod cenzusa. Opoziciji odgovara što veća izlaznost jer računaju da su glasači koji ostaju kod kuće, tzv. apstinenti, uglavnom protivnici vlasti.
Da, stalno se pominje ta veća izlaznost kao glavni ključ. Ko je uopšte uključen u kampanju pokretanja birača?
U kampanju pokretanja birača, pre svega mladih ali i ostalih, se uključuje civilni sektor poput CRTE, brojni pokreti i udruženja kao Kreni promeni, I ti se pitaš, ali svakako najupadljiva je grupa javnih ličnosti iz sveta kulture umetnosti i iz akademske zajednice koja se okupila oko projekta ProGlas. Obilaze Srbiju, govore na skupovima i tribinama o stanju u zemlji, ali ne govore za koga da se glasa već da je važno izaći. Ne kriju da žele promenu ove vlasti, a podržavaju ih neke opozicione liste pre svih Srbija protiv nasilja. Koliki je efekat njihovog aktivizma videće se u nedelju, ali po napadima koji na njih dolaze iz provladinih medija i iz stranke na vlasti utisak je da bi mogli biti važni za krajnji ishod.
Pokretači ProGlasa na konferenciji za medije
Kako sada da sumiramo sve te podatke?
U svakom slučaju u pojedinim opštinama, a 65 ih ima gde se glasa za lokalnu vlast, se može desiti da većinu formira neko lokalno udruženje prepoznatljivih građana, ali se očekuje da će u većini pobedu odneti koalicija oko SNS. U Vojvdini su prema procenama male šanse za promenu vlasti jer je reč o uporišu i liste oko SNS i Saveza vojvođanskih Mađara koji je i do sada bio u vladajućoj koalciiji.
Na pobedu pre svega u Beogradu računa opozicija, koja je imala ukupno više glasova i na prošlim izborima, ali tada nije došlo do formiranja većine, jer su neki odbornici prešli na stranu naprednjaka i tako obezbedili da oni ostanu na vlasti. Pre svega zbog šanse da promeni vlast u glavnom gradu opozicija ove izbore vidi kao početak kraja Srpske napredne stranke, a upravo zbog toga vlast glasanje u nedelju doživljava kao sudbinsko za stranku, mada u predizbornim porukama kažu da je reč o sudbini Srbije.
Kad pominješ te okolnosti iz Beograda da li bi ovog puta bilo drugačije, tj. da li bi se opozicija udružila posle izbora i formirala većinu?
Tvrde da bi. Ističu da podele među njima oko pitanja članstva u EU ili odnosa prema Rusiji nisu prepreka za formiranje većine, jer je cilj obaranje vlasti pa tek onda mogu da se bave svojim temama oko kojih se ne slažu. Kad je o Beogradu reč imaju iste stavove koji se tiču problema u glavnom gradu, jer tu nema velikih globalnih tema, tako da nemaju ni izgovor da se ne udruže.
Plan je na republici, pod uslovom da matematika dozvoli, da se svi koji su protiv vlasti udruže, formiraju većinu i tehničku vladu oročenu na godinu dana. U tom roku treba da, kako kažu, vrate državu građanima, da oslobode medije, pravosuđe i ostale institucije koje sada nisu nezavisne, da stvore uslove za slobodne medije i za izbore bez pritisaka, ucenjivanja, pretnji i da tada organizuju nove vanredne i kako navode slobodne demokratske izbore. Što se predsednika države tiče on je izjavio da ukoliko opozicija pobedi i formira većinu ne bi sa njima ostao na vlasti u kohabitaciji. To mu nije prihvatljiva opcija, već najavljuje da će da ode sa mesta predsednika i da će se ići i na vanredne predsedničke izbore. Ali, na mnoga pitanja šta bi bilo kad bi bilo, odgovor će dati izbori u nedelju 17. decembra.