Kosovo: Od 1. februara, evro jedina valuta. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 22.01.2024. 23:58 Min.. Verfügbar bis 21.01.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Kosovo: Od 1. februara, evro jedina valuta
Stand: 22.01.2024, 18:02 Uhr
Nenad Kreizer, Violeta Oroši, Boris Rabrenović
Od 1. februara na Kosovu će jedina valuta za gotovinske i platne transakcije biti evro. Tu uredbu donela je Centralna banka Kosova, pozivajući se na zakone i Ustav Kosova. U srpskim sredinama na Kosovu do sada se koristio i dinar (RSD). Službeni Beograd je već najavio da će se svim silama boriti protiv te odluke. Kako će ta odluka uticati na preduzetnike i stanovnike, Nenad Kreizer razgovara sa našom dopisnicom iz Prištine Violetom Oroši i sa direktorom radija Kim Isakom Vorgučićem.
Srbija i Kosovo su daleko od mirovnog rješenja a svako malo iskrsnu i novi problemi i aspekti koji, kako se čini, dodatno udaljavaju dvije strane od konačnog rješenja. Najnoviji u nizu problema je i ukidanje mogućnosti financijskog prometa u srpskim dinarima, valute koja je za većinu stanovnika na sjeveru Kosova još uvijek glavno platežno sredstvo. Prema odredbi Kosovske središnje banke, od 1.2. na teritoriji Kosova financijski promet više neće biti moguć u dinarima. Što to znači za obične građane koji još uvijek mirovine i doznake primaju u srpskim dinarima.
Jedine dvije zemlje izvan Europske unije koje koriste euro kao platežno sredstvo nalaze se na Balkanu. U Crnoj gori i Kosovu se ova valuta upotrebljava od samog njenog uvođenja prije više od dvadeset godina.
Malim privredama, poput crnogorske i kosovske, oslanjanje na jaku valutu donosi nekoliko prednosti. Prije svega stabilnost cijena i olakšani međunarodni promet robama i financijama koji je lišen skupih transakcija. Tu je i stabilnost za izvoznike koji mogu dugoročno planirati poslovanje bez straha od eventualne oscilacije domaće valute.
Središnja banka Kosova donijela je prošlog tjedna nekoliko mjera u financijskom poslovanju. Tu su prije svega mjere koje se odnose na borbu protiv lažnog novca, što se prije svega odnosi na krivotvorene kovanice od dva eura. Komunalno poduzeće za naplaćivanje parkinga u Prištini je tako prošle jeseni privremeno ukinulo sakupljanje novca od parkirnih pristojbi jer je samo u prvoj polovici prošle godine iz automata za naplatu izvučeno preko 30.000 lažnih kovanica.
Zato je Središnja banka Kosova donijela odredbe o borbi protiv krivotvorenog novca i njegovom laküem povlačenju iz opticaja. Dio te odredbe je i povlačenje novčanice od 500 eura iz prometa.
No jedna druga odredba donesena u isto vrijeme je podigla mnogo veću prašinu. Prema njoj od 1.2. ove godine jedino dozvoljeno sredstvo plaćanja na području Kosova bit će euro. To se odnosi na sjever Kosova gdje pretežno živi srpsko stanovništvo i gdje su mnoge cijene izražene u srpskim dinarima. Mnogi građani ovdje primaju uplate u ovoj valuti poput mirovina ili socijalne pomoći. Ovdje su i banke dio srpskog monetarnog sustava, pa tako i bankomati izdaju dinare a ne eure.
Srpske stranke na Kosovu su ovaj potez nazvale pokušajem protjerivanja Srba s Kosova bez oružja a svoj otpor ovoj odredbi najavio je i sam srpski državni vrh.
Od kolegice Violete Oroši iz Prištine saznajemo o kakvim je mjerama konkretno riječ.
Violeta Uredba o ukidanju korištenja dinara došla je “kao grom iz vedra neba”. Što će ova odluka značiti za svakodnevicu kosovskih Srba?
Mislim da je ova vest iznenadila ne samo kosovske Srbe, nego sve građane, ali ako se vratimo unazad, ako se prisetimo izjava koje su dolazile iz Srbije i sa Kosova, onda to u stvari ne bi trebalo da bude iznenađenje. Srpski predsednik Aleksandar Vučić, je po prvi put pomenuo ovu mogućnost nakon što su on i kosovski premijer Aljbin Kurti u Ohridu prihvatili evropski predlog aneksa briselskog sporazuma, izjavljujući da ako bi “premudrom i prepametnom palo na pamet da ukinu platni promet između Beograda i Prištine pitanje bi bilo – kako da se isplate plate učiteljima, nastavnicima, profesorima, lekarima, medicinskim sestrama?“ Kosovski privrednici već neko vreme insistiraju da korišćenje dinara kao platna ili transakciona valuta nanosi milionske štete ne samo kosovskom biznisu nego i budžetu Kosova i zahtevali su da dinar bude zabranjen, jer se na primer prodaja ostvarena posredstvom dinara ne prijavljuje Poreskoj upravi Kosova. Izgleda da je već duže vreme ukidanje dinara za platni promet i druge transakcije bila tema koja se pominjala s vremena na vreme, pa i u Briselu, ali je preko noći pretvorena u realnost. Najveći problem, i mislim da zbog toga vlada neka vrsta panike među kosovskim Srbima, je u tome što će za manje od deset dana stupiti na snagu ova odluka, a 87 hiljada kosovskih Srba, među kojima je više od 10 hiljada korisnika socijalne pomoći i 5 hiljada poljoprivrednih domaćinstava, ne znaju kako će sledećeg meseca moći da podignu svoje plate, penzije ili socijalnu pomoć.
Kako je do sada funkcionirao dinar na Kosovu, kako se on isplaćivao zaposlenima, odnosno onima koji su na srpskom budžetu?
Zaposleni u paralelnim instutucijama na Kosovu, koje finansira Srbija plate dobijaju preko filijala Javnog preduzeća Pošte Srbije, dinarske račune koristi i Banka Poštanske štedionice, a funkcionišu samo u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Dinarske račune imala je i Nova ljubljanska banka. U ovom je kontekstu zanimljivo da je krajem decembra prošle godine upravo Nova Ljubljanska banka obavestila svoje korisnike da ukidaju svoje ekspoziture u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, te da će njihovi računi 31. januara biti prebačeni u neku od gradova Srbije, sa mogućnošću da se na lični zahtev korisnika promeni ekspozitura. Tako su korisnici iz Gračanice obavešteni da će im računi ubuduće biti u Kuršumliji, a korisnici sa severa Kosova da će ubuduće imati račune u Raškoj. Korisnici ove banke će moći da koriste i bankomate u celom regionu, ali i ako još uvek nije potvrđeno kako će to funkcionisati u praksi, pretpostavlja se da će oni koji imaju dinarske uplate moći (će) svoj novac da podignu u evrima.
Komunalno poduzeće za naplaćivanje parkinga u Prištini je samo u prvoj polovici prošle godine u automatima za naplatu pronašlo preko 30.000 lažnih kovanica od dva eura
Ima nekih naznaka, kako bi sve ovo moglo brzo riješiti?
Na žalost, do sada se nije čulo od kosovskih zvaničnika ili nekoga iz Centralne banke Kosova da je na pomolu neka alternativa. U uredbi Centralne banke Kosova se ističe da, osim evra, sve druge valute, dakle i dinar, mogu da se koriste samo kao čuvanje u fizičkoj formi ili na bankovnim računima i mogu da se koriste za međunarodno plaćanje ili devizne aktivnosti, a što se zamene valute tiče, mogu se vršiti samo u institucijama koje imaju licencu Centralne banke Kosova. Sudeći po nekim izjavama eksperata, rešenje bi moglo da bude u dogovoru Vlada Kosova i Srbije i Centralne banke Kosova i Narodne banke Srbije, kako da/bi se novac koji dolazi u dinarima konvertiraju u evre. Onako kako se to primenjuje u zemljama regiona, gde srpski građani primaju plate ili penzije. Ostalo je još manje od deset dana, pa videćemo kako će se ili da li će se ovo pitanje rešiti.
Reklo bi se da će zbog ovako neočekivane odluke štetu pretrpjeti ne samo oni koji su na platnom spisku Srbije nego i privrednici, razni biznisi?
Da, biznisi će takođe trpeti štetu, barem dok se ovo pitanje ne reši. Na primer, još uvek se ne zna kako će na Kosovo pristići preko 104 miliona evra redovnih transakcija, znači za plate, penzije i druge uplate, odobrenih iz budžeta Srbije. Ili novac za razvojne investicije i kapitalne projekate, za šta Srbija već par godina izdvaja 800 miliona evra. Znači da će mnoge investicije stati, a to znači i da zaposleni neće moći da prime plate. U stvari, ako se ubrzo ne reši ovo pitanje, pored zaposlenih ili privremeno zaposlenih, najviše će stradati korisnici socijalne pomoći i penzioneri, kojima je do sada poštar donosio penzije na adresi stanovanja. Ipak, mislim da suština ovog novog problema leži u političkom neprijateljstvu zvanične Srbije i Kosova, koji su pod velikim pritiskom međunarodne zajednice da primene u praksi potpisane sporazume u sklopu briselskog dojaloga. Prema Dragiši Mijačiću, iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, Uredba Centralne banke da zabrani promet dinara može, pored ostalog, da dovede do političke nestabilnost u sredinama sa srpskom većinom i povećati siromaštvo, ali i dodaje da je to u stvari pokušaj da se stvori nova realnost, odnosno da se pre stvaranja Zajednice opština sa srpskom većinom, ograniči funkcionisanje institucija koje finansira Srbija, kako bi finansiranje iz Srbije na Kosovu bilo transparentno.
Na temu zabrane dinarskog platnog prometa na Kosovu u aktualnom podcastu razgovarali smo sa Isakom Vorgučićem, direktorom Radio Kim-a u Čaglavici i vlasnikom pivovare “Pivdžan”.
Gospodine Vorgučiću, zbog čega je ova odredba Centralne banke Kosova o zabrani platnog prometa unijela toliki strah i paniku kod kosovskih Srba.
- Čini mi se da je to pre svega zato što trenutno Vlada u Beogradu da kažem, finansira i snabdeva dva vrlo važna sistema na Kosovu, a to su školstvo i zdravstvo. Naime, nakon 1999. godine za te dve institucije koje su neophodne za život građana Kosova srpske nacionalnosti koji žive južno u enklavama, a severno na jednoj kompaktnoj teritoriji, je vrlo bitna i Vlada Srbije je te institucije finansirala sve vreme u kontinuitetu neprekinuto nakon '99. godine, dok Vlada Kosova praktično nije pokazivala interesovanje da zadre u taj sektor.
Dakle, s obzirom da postoje škole koje po srpskom sistemu funkcionišu na Kosovu, a Vlada Kosova nije napravila, odnosno ponudila građanima Kosova srpske nacionalnosti škole koje bi po kosovskom sistemu radile na Kosovu ili sa druge strane bolnice, odnosno zdravstvene usluge koje bi funkcionisale po kosovskom sistemu, to znači da veliki broj građana Kosova srpske nacionalnosti i dalje radi u tim sistemima obezbeđuje usluge zbog kojih, da kažem ovako vrlo otvoreno, smo i mi i naša porodica odlučili da ostanemo tu jer imamo decu koja su školskog uzrasta, dakle, gde bi išla u školu i na kom jeziku bi pohađala. A sa druge strane za sve zdravstvene usluge mi imamo, dakle, tu i primarnu i sekundarnu zaštitu obezbeđenu u Gračanici gde živimo. A za te ljude koji rade po tom sistemu plate se isplaćuju u dinarima. Ti dinari su dolazili preko dve banke, jedna je Poštanska štedionica, druga je Komercijalna banka, i sada je Kosovo rešilo da taj platni promet prekine. Šta će to značiti za te ljude koji i primaju plate iz srpskog sistema u ovom trenutku ne može da se predvidi. Jedino što možemo da želimo je da se ta odluka preinači, odnosno da se odloži dok se ne reše načini na koje bi to moglo da se obavlja, a verujem da bi Vlada Kosova želela da to bude transparentnije prema Prištini. Što je zahtev koji je na mestu, ali nije na mestu da se taj platni promet prekida.
Znači li to da se već stvaraju neki preduvjeti za konačno formiranje Zajednice općina sa srpskom većinom?
Da, već neko vreme ima takvih naznaka, ali se sa sigurnošću ne mogu donositi ishitreni zaključci. Zanimljive su reakcije srpskog predsednika Vučića ili posrednika u briselskom dijalogu Miroslava Lajčaka. Lajčak je u Davosu, gde je prošle nedelje održan Svetski ekonomski forum izjavio da je o ukidanju platnog prometa Srbije na Kosovu razgovarao sa šefom kosovskog pregovaračkog tima Besnikom Bisljimijem te je informaciju prosledio u Brisel i da se ova situacija analizira. Takodje je rekao da veruje da će se pronaći neko rešenje koje neće imati nikakvih negativnih, odnosno “opasnih” posledica. Srpski predsednik Vučić je izjavio da bi ukidanje platnog prometa značilo “glasni odlazak Srba sa Kosova”, i “pokušaj pogroma kosovskih Srba”, te da veruje da to nije u interesu Evrope i sveta i da je ova odluka, najteže i najveće ugrožavanje dijaloga do sada. Da podsetim i na izjavu Besnika Bisljmija koji je izjavio da dinar nije ukinut jer nije bio dozvoljena valuta na Kosovu, i da “insistiranje da se novac i dalje prebacuje preko državne granice u džakovima i ličnim automobilima, a zatim distribuira preko neregistrovanih i nelicenciranih kancelarija, ne samo da liči na ideju iz 19. veka, već ima za cilj da građane koji imaju korist, drži u stalnoj zavisnosti."
Violeta, hvala ti na ovim informacijama.
Mjera Središnje banke Kosova koja se odnosi na ukidanje mogućnosti financijskog prometa srpskim dinarom na području ove zemlje, unijela je nove napetosti u ionako krhki odnos Beograda i Prištine. Srpsko stanovništvo Kosova, posebice ono na sjeveru Kosova bit će suočeno s velikim preprekama u financijskom prometu sa Srbijom, posebice kad je u pitanju isplata mirovina ili socijalne pomoći koju iz Srbije prima značajan broj Srba na Kosovu. Tako da će se ova tema zasigurno naći na dnevnom redu budućih pregovora oko budućnosti odnosa Srbije i Kosova.
