Srbija: Hoće li uspjeti protesti protiv litija?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 03.09.2024. 26:07 Min.. Verfügbar bis 03.09.2025. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Srbija: Hoće li uspjeti protesti protiv litija?
Stand: 03.09.2024, 17:09 Uhr
Nenad Kreizer, Aleksandar Timofejev, Boris Rabrenović
Otkako je srbijanska vlada prije nekoliko tjedana odlučila izdati dozvolu za početak eksploatacije litija u dolini Jadra, protesti protiv ovog projekta ne jenjavaju. No, iza protesta ne stoji opozicija, a vlada Aleksandra Vučića u litiju vidi jaki adut u odnosima sa Zapadom kojem je ta sirovina prijeko potrebna. Nenad Kreizer u razgovoru s reporterom Aleksandrom Timofejevim i analitičarem Dejanom Bursaćem razgovara o budućnosti protesta i spornog projekta iskorištavanja litija.
Kada je prije nekoliko tjedana najavljeno da njemački kancelar Olaf Scholz iznenada putuje u Beograd, nemali broj novinara koji u Berlinu prate političke događaje je ostao iznenađen ovom najavom. Nekog posebnog razloga za bilateralni susret nije bilo. Najavljeni su razgovori o općim političkim pitanjima i odnosima, zapravo ništa što bi moglo razaznati zašto njemački kancelar ovako iznenada i nenajavljeno putuje u Beograd.
Tek drugi dio priopćenja u kojem se najavljuje da će srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić i kancelar Scholz prisustvovati "Samitu o kritičnim sirovinama" je otkrio koji je pravi razlog Scholzove žurne posjete.
Nekoliko dana prije tog samita na kojem su sudjelovali i predstavnici Europske unije, srbijanska vlada je ponovno dozvolila istraživanja koja bi prethodila komercijalnoj eksploataciji litija u Jadarskoj dolini na zapadu Srbije.
Litij je kao jedna od najvažnijih sirovina u razvoju elektromobilnosti, postao globalno važan faktor u automobilskoj industriji sljedećih godina i posebno utrci između kineske i europske automobilske industrije. Stoga ni ne čudi da je nakon nekoliko tjedana u pohod Beogradu stigao i francuski predsjednik Emmanuel Macron kao predsjednik zemlje koja uz Njemačku ima najjaču automobilsku industriju u Europi.
No građani Srbije su se ponovno digli protiv kompanije Rio Tinto, koja stoji na čelu planirane eksploatacije, kao što su to već jednom učinili u prošlosti. Prosvjedi već traju tjednima usprkos vrućinama i sezoni ljetnih odmora.
Kakva je budućnost ovih prosvjeda, imaju li oni izgleda na uspjeh. I kako srbijanski vrh koristi kartu litija u vanjskopolitičke svrhe, o tome u ovom izdanju podcasta Cosmo bosanski/hrvatski/srpski razgovaram s Dejanom Bursaćem, analitičarem s beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Dehan Bursać ispričao nam je kako on zapravo procjenjuje uspjeh ovih protesta protiv ovako jedne velike stvari?
"Čini se za sada da su protesti uspešni u mobilizaciji i ovi protesti zaista su pokazali da neke stvari koje mi držimo kao ustaljene istine o političkom delovanju u Srbiji nisu tačne. Jedna od tih ustaljenih istina jeste da je leto, odnosno da su letnji meseci politički mrtvi jer istraživanja pokazuju da 50% populacije Srbije ide u inostranstvo na more. Značajan broj građana još veliki deo leta provodi van velikih gradova, na selima, na planinama, u banjama i slično. I zato to generalno nije period za političko delovanje. Ja vjerujem da sam je SNS zbog toga rešio da odmah u leto nakon izbora, em imaju legitimitet dobijenih izbora, em leto je, ništa se ne dešava, niko ne obraća pažnju na medije i na politička dešavanja... Onda su oni rešili da odmah krenu u taj projekat Rio Tinta, računajući na to da do jeseni, ko što se kaže 'ko živ, ko mrtav', ko se seti litijuma i toga da su oni ušli već u projekat. Međutim, baš ovi veliki protesti, organizovani od strane ekoloških organizacija, i to po gradovima koji nisu Beograd ni Novi Sad, nisu najveći gradovi gde je ranije bio centar opozicione borbe pokazuju da očigledno postoji uspeh te mobilizacija. Sad samo je pitanje u šta će se to dalje izroditi. Da li postoji jasan cilj da li postoji jasna izlazna strategija? Protesti vođeni protiv projekta Jadar, odnosno protiv Rio Tinta krajem 2021. i početkom 2022. su imali jasnu izlaznu strategiju. Znali su da imaju jedan cilj koji je lako postići. To je bila suspenzija onog prostornog plana i, čini mi se, izmjena još nekih Zakona o narodnoj inicijativi. U svakom slučaju, vrlo lake stvari na koje je i SNS vrlo lako pristao. Čini mi se da su sad ulozi veći. Čini mi se da je SNS više zagrijana za ovaj projekat iz razloga i međunarodne podrške projektu. O tome možemo malo kasnije. I čini mi se da SNS ovaj put nema pretnju dolazećih izbora. Setite se, te 2022. SNS je morala da odustane od projekta jer su znali da im u aprilu dolaze izbori i da ne mogu da idu u izbornu kampanju sa tom negativnom temom. Kada se jedan ogroman broj građana protivi toj politici. Zato su ugasili priču, čini mi se u januaru već 2022. i onda su na izbore izašli čisti. Sad, čini mi se, da neće tako lako odustati."
No prije tog razgovora od kolege Aleksandra Timofejeva iz Beograda saznajemo kako protječu prosvjedi posljednjih dana i kakva je situacija u gradovima u kojima se oni održavaju.
Saša, kako je protekao protest i zašto baš ispred ispred RTS-a?
Najvažnije, protekao je mirno, bez ikakvih incidenata. Dosta ljudi se okupilo u nedelju na poziv “Ekološke straže” jedne od ekoloških organizacija koje se bore protiv početka rudarenja litijuma i bora u Srbiji. Protest su nazvali „Sigurnost je u brojevima”, a centralna tema je bila podrška brojnim aktivistima koji su posle protesta u mnogim mestima u Srbiji i velikog beogradskog od pre tri sedmice privođeni u policiju i Bezbednosno informativnu agenciju, saslušavani. Neki su proveli u zatvoru nekoliko dana, a na saslušanja su pozivani čak i članovi njihovih porodica koji nemaju nikakve veze sa organizacijom protesta. Skup je održan ispred RTS-a jer su aktivisti nezadovoljni izveštavanjem javnog servisa i traže da se omogući njihovim predstavnicima da se javno u direktnom programu obrate građanima i prenesu svoju stranu priče o onome što se dešava. To za sada nije uslišeno, ali je RTS, činjenica, imao kratko i objektivno direktno uključenje sa skupa.
I šta se sve moglo čuti?
Pa više manje ono što se već znalo, to jest što je bilo poznato onima koji prate malobrojne opozicione i medije koji nisu pod kontrolom vlasti kao i društvene mreže. A to je da je nevidljivi dodir Službe mnogo izraženiji u manjim gradovima koji nisu pod stalnim reflektorima javnosti poput Beograda, Novog Sada ili Niša. Čulo se da su tamo ljudi otvoreno zastrašivani da ne organizuju i ne učestvuju u protestima, nekima je, kako su rekli, u pitanje došao i posao u državnoj službi, čak i članovima njihovih porodica. Ali, zanimljivo, nekako se mogao steći utisak da se ti ljudi nisu uplašili, delovali su rešeno da su svesni da svašta može da im se desi, ali da neće odustati. Naravno, ovde je reč bila o nekolicini onih koji su bili spremni da se popnu na improvizovanu govornicu.
Da li je na ovom skupu bilo predstavnika opozicionih partija? Izveštaji iz Srbije govore da na prethodnim protestima protiv kopanja litijuma opozicija praktično nije učestvovala.
Ne. Kao ni do sada opozicione partije nisu organizovano učestvovale u protestu. Bilo je pojedinaca, ko je hteo da dođe kao i na ostalim protestima, ali na zahtev organizatora, a to su uvek različite ekološke organizacije i udruženja, opozicione partije ne učestvuju organizovano na protestima. Podržavaju, ali ne učestvuju.
Ono što je novina u Srbiji, a kod vas je čini se sve samo nikada nije dosadno, je i novi pokret koji sebe naziva “Kopaćemo”. Suprotnost, čini se glavnoj paroli ekoloških aktivista “Nećete kopati”?
Da. Pre nekoliko dana pojavio se na internetu i na društvenim mrežama sajt navodne organizacije koja sebe naziva “Kopaćemo”. Kažem navodne jer za sada je anonimna, nema nigde nijednog imena, kažu zbog lične sigurnosti. Ističu da im je misija da, citiram: “ Državni organi ne zaustave projekat ‘Jadar’ na osnovu laži i propagande koja se širi na društvenom mrežama. Radimo na edukaciji javnosti, razbijanju neistina i promociji odgovornog rudarenja”. Sve to završavaju pokličem “Rudnika mora biti!”. Ono što su do sada uradili je da su objavili registar, kako kažu, ekoloških terorista gde su postavili fotografije i tekstove koji podsećaju na poternice dvadeset jedne osobe koje su istaknuti ekološki aktivisti u borbi protiv kopanja jadarita. IT stučnjaci su na osnovu servera i internet adrese pronašli o kome se najverovatnije radi, navodi se da Služba ni tu, kako se to kaže, nije bez neke. Najavljuju se tužbe… Da je ovde dosadno, stvarno nije.
Saša, šta se može dalje očekivati?
Teško je reći. Vlast stalno ponavlja kako ništa još nije odlučeno i kako tek slede razgovori, stručnjaka pre svega. S druge strane, pitanje je šta će biti na terenu i na polju donošenja odluka, a mnoge još moraju biti formalno izglasane. Za ili protiv. Mislim da će od toga zavisiti i sledeći koraci protivnika rudarenja. U svakom slučaju, kako je to neko rekao, odluka o kopanju litijuma u Srbiji nije sprint nego je maraton. Videćemo.
Hoće li građanski prosvjedi protiv najavljene eksploatacije litija na zapadu Srbije na kraju biti uspješni? Analitičari pa i naš sugovornik su skeptični i to prije svega zbog toga što iza prosvjeda ne stoje udružene opozicijske stranke i s druge strane zbog toga što vlada Aleksandra Vučića u eksploataciji litija vidi prikladni mehanizam u održavanju dobrih odnosa sa Zapadom kojem je taj litij potreban. Drugim riječima, projekt eksploatacije litija je službenom Beogradu predragocjen da bi od njega odustao.
